U osnovi debate o „industriji Holokausta“ nalaze se pitanja jedinstvenosti, (ne)mogućnosti univerzalizacije, amerikanizacije i instrumentalizacije Šoe. Nakon goruće javne kontroverze, posledično uništenih karijera i političkog zbijanja redova, ta pitanja ostala su da lebde kao preteći označitelji Zeitgeista savremene kulture sećanja. Prevedeni delovi tekstova prominentnih teoretičara Holokausta, okupljeni u ovoj knjizi, svedoče o njegovoj instrumentalizaciji i ritualizaciji. Hilen Flanzbaum govori o „amerikanizaciji“ Holokausta, o procesu i o primerima omasovljenja sećanja na Holokaust kroz medijsku i popularnu kulturu; Piter Novik – o komodifikaciji sećanja na Holokaust u američkoj jevrejskoj zajednici u 20. i 21. veku; Finkelstin industriju Holokausta pronalazi u celokupnoj memorijalnoj kulturi Holokausta: u pojedincima i institucijama koje je grade i čuvaju, u političkoj i ekonomskoj instrumentalizaciji istorije, kao i u čitavom „tržištu“ sadržaja i usluga koji prate ovakvu kulturu. Svi oni otvaraju pitanje „industrije Holokausta“ kao još jedne iteracije višedecenijskog spora oko etike reprezentacija Holokausta i njegove „singularnosti“ ili univerzalnosti.