Ispitivanje evolucije sajber prostora i nastojanja vlada da oblikuju njegov tempo i pravce predstavlja zanimljiv primer za primenu teorije javnog izbora. Neki autoritarni režimi su sa entuzijazmom prihvatili digitalnu transformaciju i pronašli načine da uvedu napredna tehnološka rešenja u različite sfere, pokazujući čak i bolje brojke u digitalizaciji od mnogih zapadnih demokratija. Da bi se razumeli ovi trendovi, korisno je sagledati poslovne interese koji stoje iza mnogih aktivnosti u tehnološkoj sferi i njihovu povezanost sa moćnim državnim akterima. Pokušaji ruske vlade da učestvuje u digitalnom domenu predstavljaju brojne slučajeve inkorporiranja privatnih interesa u državne sajber inicijative i zakonske statute. Međutim, najneprijatniji aspekt ovog fenomena je to što se rusko digitalno iskustvo ne razlikuje značajno od onoga što se može identifikovati u zapadnim zemljama. I ako prava priroda ruske vlade postaje sve jasnija u poslednje dve godine, onda je možda i vreme da se zapadne javne politike detaljnije propitaju u svetlu teorije javnog izbora.