Ovaj esej se osvrće na vezu krize parlamentarne partijske demokratije i izazova partijskog organizovanja. Posebno se fokusira na slučajeve novih partija levog pokreta koje su se pojavile tokom protekle decenije u jugoistočnoj Evropi, posebno u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji. Centralni argument eseja je da se ova vrsta aktera suočava sa dve vrste izazova: prvo, potrebom da se održi identitet levičarskog izazivača, uz angažovanje u strateškoj saradnji sa mejnstrim partijama levog centra; drugo, dalji organizacioni razvoj koji može na inovativan način da se pozabavi kontradikcijama između organizovanja zasnovanog na pokretu i partijskog organizovanja.