Pojava dve knjige pod uredništvom Alfreda Kinsija o seksualnom ponašanju muškaraca (1948) i žena (1953) može se uzeti kao prelomni trenutak u američkom i zapadnom shvatanju seksualnosti. Zahvaljujući mas-medijima, ove knjige su jednom zauvek pitanja seksualnosti izvele „iz spavaće sobe u dnevnu sobu i dalje“. Iako su se pojavile kontroverze oko njihovih motiva, Kinsi i njegovi saradnici su istopolnu privlačnost među ljudima, ali i među životinjama, predstavili kao toliko raširenu i uobičajenu da je teško da se više mogla odbaciti kao „neprirodna” ili „antisocijalna”. Drugi pravac razumevanja i prihvatanja istopolnih odnosa došao je kroz antropološku školu poznatu kao „Kultura i ličnost”. Ova škola je insistirala na kulturnom relativizmu. Ikona kulturnog relativizma Margaret Mid nikada nije javno otkrila svoju biseksualnost, ali je svojim teorijama doprinela i emancipaciji žena i relativizaciji viktorijanske heteronormativnosti i hegemonističke muškosti. Obe discipline su, u velikoj meri, doprinele seksualnoj revoluciji. Među svojim ishodima, seksualna revolucija je dovela do demedikalizacije homoseksualnosti i do njene dekriminalizacije u mnogim društvima koja su istopolne odnose još uvek tretirala kao krivična dela.

Bio:
Slobodan G. Marković, redovni je profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje Političku antropologiju, Političku istoriju Jugoistočne Evrope i Sliku evropskog drugog. Saradnik na LSEE/LSE od 2012, a na LSE IDEAS od 2018. Koordinator je godišnjih skupova „Psihoanaliza i kultura“ od 2016. Njegovi istraživački interesi obuhvataju: izgradnju etničkih/nacionalnih i verskih identiteta na Balkanu, britansko-balkanske odnose, psihoanalitičku antropologiju i istoriju evropskog pesimizma.