Živimo u polarizovanom društvu. Čini se da delovi tzv. safe-space pokreta svaku vrstu kritike interpretiraju kao uvredljivu ili diskriminišuću i kao podrivanje njihove slobode izražavanja (npr. one slobode koja je u vezi sa njihovim identitetom). Neki od njihovih protivnika takođe svaku vrstu kritike koju dobiju ocenjuju kao ograničenje njihove slobode izražavanja (npr. one koja je u vezi sa njihovim političkim stavovima). Ovo su dve strane istog novčića i obe su upitne. Dakle, problem leži u tome kako razlikovati kakva kritika treba da bude (u normativnom smislu), a da ne doprinosi ograničavanju slobodu kritikovanog. Drugim rečima, zadatak je ponuditi teoriju koja kritiku ne izjednačava sa negacijom slobode, ali koja je takođe u stanju da objasni činjenicu (u deskriptivnom smislu) da je neka kritika zaista uvredljiva ili da narušava slobodu izražavanja. Ono što je potrebno je teorija koji uzima u obzir i slobodu i odgovornost. U ovom predavanju biće predstavljene preliminarne ideje fokusirane na to kako razlikovati legitimnu (opravdanu) kritiku i narušavanje raznolikosti sloboda izražavanja koje su ključne za otvoreno, pravedno i demokratsko društvo.

Maria Kronfeldner je profesorka filozofije na Centralnoevropskom Univerzitetu. Njena primarna oblast istraživanja uključuje filozofiju nauke, koju integriše sa drugim pristupima u studijama nauke. Trenutno vodi “Epistemology of the In/human Project”. Nagrađena je nagradom The Karl Popper Essay Prize koju dodeljuje Britansko društvo za filozofiju nauke (the British Society for the Philosophy of Science) kao i nagradom The Philosophical Quarterly International Essay Prize. Od 2010. do 2014. predavala je filozofiju na Bielefeld Univerzitetu. Uvažavateljka je mnogih istraživačkih stipendija, među kojima su one na Institutu za istoriju nauke Maks Plank u Berlinu (Max Planck Institute for History of Science); u Fišbejn centru za istoriju nauke i medicine Univerziteta u Čikagu (Fishbein Center for History of Science and Medicine, University of Chicago); u Centru za filozofiju nauke Univerziteta u Pitsburgu (Center for Philosophy of Science, University of Pittsburgh); i u Sidnejskom Centru za temelje nauke Univerziteta u Sidneju (the Sydney Centre for the Foundations of Science, University of Sydney).

********

Predavanje je organizovano u sklopu čitalačke radionice “Da li je filozofija nauke društveno angažovana disciplina?”

Bazirano je na radu  “The freedom we mean: A causal independence account of creativity and academic freedom”.

Predavanje moderira Aleksandra Knežević