Predsednički izbori u Francuskoj 2022. godine pokazali su dalju fragmentaciju političke scene u toj državi. U drugom krugu, po broju glasova, jaz između Makrona i Le Pen bio je duplo manji nego pre pet godina. U prvom krugu, Le Pen se ozbiljno približio Žan-Lik Melanšon, kandidat radikalne levice, dok je na četvrto mesto izbio Erik Zemur, ekstremni desničar koji je privukao skoro dva i po miliona glasova na osnovu tvrdnji da Le Pen nije dovoljno desno. Etablirane političke stranke, republikanci i socijalisti, koje su do 2017. godine dominirale političkim životom Pete republike, osvojile su zajedno manje glasova neko četvrtoplasirani Zemur. Pored toga, zelena partija pokazuje određenu stabilnost poslednjih godina, a komunisti su nastupili samostalno i osvojili preko 800 000 glasova. Iako je Makron i dalje imao veliku prednost nad Le Pen u drugom krugu, a njegov reizbor bio je prvi uspešan reizbor još od Žaka Širaka 2002. godine, dugoročne tendencije ukazuju na to da politički pejzaž Francuske sada čine tri bloka : ekstremna desnica, ekstremni centar i sve radikalnija levica. U tom ključu,  parlamentarni izbori, koji će se takođe održati u dva kruga, 12. i 19. maja, mogu da donesu istorijski rezultat i preokretanje aktuelnih političkih tendencija, ne samo u Francuskoj već i u čitavoj Evropi. Po anketama, leva koalicija predvođena Melanšonom, koju još čine komunisti, socijalisti i zeleni, ima realne šanse da pobedi Makronovu koaliciju „Zajedno“, i zbog specifičnosti francuskog političkog sistema, osvoji čak apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta.

Povodom ovih izbora, Ivica Mladenović, naučni saradnik našeg Instituta, održaće predavanje u kojem će zainteresovanoj javnosti približiti funkcionisanje francuske politike, naročito u svetlu političkog sistema V Republike. Objasniće razvoj trendova u Francuskoj politici poslednjih godina, predviđanja o njenom daljem razvoju, i raspravljati o implikacijama koje predsednički i parlamentarni izbori 2022. godine imaju po Petu republiku.