Projekat Spinning out of control: rhetoric and violent conflict. Representations of ‘self ’ – ‘other’ in the Yugoslav successor states realizovan je u saradnji s Katedrom za književnost, oblasne studije i evropske jezike Univerziteta u Oslu (ILOS) i Mediacentra u Sarajevu (MC). U izradi projekta učestvovali su istraživači iz razl̀ičitih disciplina (lingvisti, antropolozi, filozofi, sociolozi, istorič̀ari, teoretičari književnosti, politike, medija itd.) iz svih republika i pokrajina bivše Jugoslavije.
Projekat se bavio ispitivanjem uloge retorike u konfliktima koji su obeležili raspad bivše Jugoslavije. Polazište je bilo u pretpostavci da retorika nije puko sredstvo sprovođenja politič̀kih odluka: jednom inicirani i plasirani tip retorike može diktirati dalji sled političkog odlučivanja u tolikoj meri da i sami političari postaju njeni ‘zarobljenici’.
Obim i vrsta materijala (novinski i televizijski prilozi), multidisciplinarna i regionalna struktura istraživača, kao i vremenski okvir koji omogućava praćenje retorič̀ke dinamike u dužem konfliktnom periodu, uključujući vreme pre konflikta, za vreme konflikta i posle njega, jeste ono što je ovo istaživanje izdvojilo od ostalih koji su pratili slične teme. Projekat je sledio dve centralne i paralene ose istraživanja: prva se tiče prisustva, odnosno odsustva nasilja u rešavanju etnopolitič̀kog konflikta, a druga se fokusira na strategije predstavljanja ‘Drugog’ uz uvažavanje polivalentnosti ove kategorije: u različ̀itim retorič̀kim uoblič̀avanjima, ali i u različitim konkretnim sluč̀ajevima sukobljenih strana, taj ‘Drugi’ se iskazivao kao ‘bliski Drugi’, ‘daleki, ali ne i neprijateljski Drugi’, kao ‘potpuna Drugost’ i kao ‘neprijateljska Drugost’. Pretpostavka je, naime, da distinkcije u predstavljanju ‘Drugosti’ nisu bez uticaja na način rešavanja konflikta i da naknadna analiza znač̀aja i promena tipa ‘Drugosti’ kroz vreme može pružiti nove uvide u ovu problematiku.
Budući da su prilikom raspada bivše Jugoslavije generisane tenzije i sukobi različ̀itog intenziteta, nacrtom projekta su i sami sukobi uslovno podeljeni u tri osnovne kategorije: masovno nasilje, ograničeno nasilje i nenasilni konflikt. Posebno je analizirano šest slučajeva. Sluč̀ajevi masovnog nasilja odnose se na sukobe u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu; sukobi u Sloveniji 1991. godine, kao i sukob u Makedoniji 2001. godine smatraju se manje intenzivnim po stepenu eskalacije nasilja, a primer razdvajanja Srbije i Crne Gore ilustruje tip nenasilnog konflikta u kome političke tenzije nisu provocirale nasilna rešenja.
Ishodi
U okviru projekta realizovane su dve radionice, jedna međunarodna konferencija, objavljeno je više pojedinačnih naučnih radova, kao i tri zbornika radova: dva na srpskom jeziku i jedan na engleskom.