SENTIENCE – istraživačka grupa za studije interakcija ljudi i životinja

Simpozijum Psychological perspectives on human-animal interactions
Simpozijum će biti održan u okviru međunarodne konferencije Empirijska istraživanja u psihologiji, koja se održava od 28. do 30. marta 2025. Slušaoci će imati priliku da se upoznaju sa nizom aktuelnih istraživanja psihologije odnosa ljudi i životinja. Simpozijum se održava u subotu, 29. marta, u 10.45 u prostorijama konferencijskog centra Envoy (Gospodar Jevremova 47).

SENTIENCE grupa okuplja interdisciplinarni tim naučnika/naučnica koje povezuje zajedničko interesovanje za odnose ljudi i ostalih životinja. Smatramo da odnos ljudi prema ne-ljudskim životinjama predstavlja temu značajnu za ljude, ostale životinje i zajedničku životnu sredinu i želimo da doprinesemo njenom prepoznavanju i većem uvažavanju u našoj zemlji kao i na globalnom nivou. Vizija grupe je solidarno društvo, u kome se uvažavaju ne-ljudske životinje i njihova dobrobit. Misija grupe je kreiranje novih saznanja o odnosu ljudi i ostalih životinja kroz naučna istraživanja i širenje ovih znanja u akademskoj i široj javnosti. Pre svega, grupa sprovodi naučna istraživanja o o različitim aspektima odnosa ljudi i ostalih životinja, iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, arehologije, prava i psihologije. Takođe, težimo da uspostavimo saradnju sa sličnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, radi razmene znanja i razvoja zajedničkih projekata. Najzad, grupa ima za cilj da doprinese pokretanju društvene debate o dobrobiti životinja kao i zajedničkoj dobrobiti ljudi, životinja i životne sredine.

• Bajović, V. i Marković, I. (ur.) (2024). Pravna zaštita životinja – U susret izmenama i dopunama  Zakona o dobrobiti životinja. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Branković, M. (2022). Psihologija odnosa ljudi i (ostalih životinja). Fakultet za medije i komunikacije.
• Branković, M., Budžak, A., Đurašković, I., & Vlajin, B. (2025). What is in a label: Effects of labeling on the preference for plant-based products. Appetite, 206, 107837.
• Branković, M., Budžak, A., Tulić, N., & Janković, J. (2023). Effects of experimentally induced self-affirmation on the openness to meat reduction and alternative protein sources. Frontiers in Psychology, 14, 1021891.
• Dimitrijević, V., Vuković, S., & Živaljević, I. (2022). Making Room for Animals: The Development of Archaeozoology Within Serbian Archaeology. STEM in Heritage: Procedures, Methods, and Teaching, 39-64.
• Džamonja Ignjatović, T., Vlahović, E. (2005) Njegovo veličanstvo kućni ljubimac- psihološki priručnik za odrastanje uz kućne ljubimce, Kreativni centar, Beograd.
• Džamonja Ignjatović T. (2012) Priča o Daši, u Božović R. (ed.) Prijaltelji, Čigoja štampa, Beograd, str.75-83.
• Todorović, Z. (2021). The Moral Status of Animals: Degrees of Moral Status and the Interest Based Approach. Filozofija i društvo, 32(2), 282-295.
• Todorović, Z.S. (2024). Animal Protection Laws in Serbia: Inefficient Implementation and Suggestions for Improvement. In: Dalpane, F., Baideldinova, M. (eds) Animal Law Worldwide. T.M.C. Asser Press, The Hague.
• Vuković, S., Marković, D., Mladenović, T., Vranić, M., Sabanov, A., Radinović, M., … & Živaljević, I. (2023). Proučavanje konflikata i suživota ljudi i divljeg sveta u holocenu centralnog Balkana–istraživački okvir projekta ARCHAEOWILD. Bioarheologija na Balkanu: Studije iz antropologije i zooarheologije, 113-121.
• Žakula, S., & Živaljević, I. (2018). Izučavanje ljudsko-životinjskih odnosa u antropologiji i arheologiji I. Glasnik etnografskog instituta SANU, 66(2), 255-270.
• Živaljević, I. (2023). „’Inventing’Hunter-gatherers (and others): Human-animal relations, narratives, and the diversity of lived experience “. Archaeological Theory at the Edge (s), 115-134.

Obraćamo se javnosti u ime istraživačke grupe SENTIENCE koja, pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, okuplja eminentne istraživačice iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, arheologije, prava i psihologije, koje se bave pitanjima ljudsko-životinjskih odnosa iz perspektive društvenih i humanističkih nauka, kao i aktivistkinje i aktiviste za dobrobit i prava životinja.

Obraćamo vam se povodom besmislene i štetne odluke da se u Beogradu otvori delfinarijum u okviru projekta EXPO 2027, što predstavlja već davno napuštenu praksu u svetu. Tema EXPO 2027 je „Igralište za čovečanstvo“, te nas ovde posebno zabrinjava implicitno prisutna ideja da su delfini „igračke“, kao i sramotan civilizacijski korak unazad koji bi otvaranje ovakvog „igrališta“, a zapravo mučilišta za delfine, predstavljalo.

Delfini, kitovi i pliskavice su izrazito inteligentna, osećajna i socijalna bića koja u prirodi žive u složenim društvenim zajednicama koje se kreću ogromnim prostranstvima. Njihova kognitivna, afektivna i socijalna kompleksnost nas kao moralne aktere obavezuje da im ne naudimo, tj. ne nanosimo nepotreban bol i patnju. U trenutku kada se u svetu sve više prepoznaje surovost njihovog držanja u zatočeništvu i ide ka ozbiljnijem i temeljnijem razumevanju njihove dobrobiti i prava, i kada se držanje delfina u delfinarijumima širom sveta zabranjuje a postojeći objekti polako zatvaraju – kada Kanada, Indija, Švajcarska, Meksiko, a u bližem okruženju Mađarska, Hrvatska i Slovenija – zabranjuju delfinarijume, Srbija juri prema moralnom sunovratu u vidu zatvaranja delfina u betonske bazene.

Osim što je moralno nedopustivo, otvaranje delfinarijuma suprotno je i zakonima i međunarodnim sporazumima koji važe u Republici Srbiji. Član 6. stav 5. Zakona o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS„, br. 41/2009) određuje da je „vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran za život, zdravlje i dobrobit životinje i da mora preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda“, a što se upravo čini držanjem u neuslovnim objektima kakvi delfinarijumi po definiciji jesu, što je, uostalom, i glavni razlog aktuelnih zabranjivanja ovog sumnjivog vida „zabave“ u svetu. Istraživanja držanja morskih sisara iz porodice Cetacea nedvosmisleno pokazuju da je zatočeništvo štetno po zdravlje i dobrobit ovih životinja; da dolazi do samopovređivanja i samoubistava životinja, a da je u svim drugim slučajevima životni vek ovih sisara značajno skraćen. U članu 7. stavu 1. istog Zakona navedeno je takođe da je zabranjeno zlostavljanje životinja (tačka 1), kao i držanje, reprodukovanje i korišćenje divljih životinja u cilju izlaganja u cirkusima, na takmičenjima i priredbama i, osim u naučne svrhe, na izložbama (tačka 35).       Zabrinjava i činjenica da Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt i elementima za određivanje mini zoološkog vrta (“Sl. glasnik RS“, br. 75/2010-35), nigde ne propisuje veličinu bazena za delfine, te ne postoji odgovarajući pravni okvir za njihovo držanje u zatočeništvu u skladu sa zakonom. Treba ukazati i na ACCOBAMS (Agreement on the Conservation of Cetaceans of the Black Sea, Mediterranean and contiguous Atlantic area) sporazum, međunarodni ugovor o zaštiti morskih sisara koji promoviše njihovo očuvanje u prirodnim staništima, a ne komercijalnu eksploataciju u bazenima.

Povrh toga što brojna istraživanja pokazuju da držanje delfina, kitova i pliskavica u zatočeništvu ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje i dobrobit, postavlja se i pitanje toga ko će i kako brinuti o tim životinjama ako se uopšte dovedu u Srbiju, a posebno pitanje toga kako će uslovi u kojima žive izgledati. Pre svega, Srbija nema stručnjake obučene za rad sa delfinima, nema veterinare koji znaju kako da se o njima brinu, i najvažnije, nema izvore slane vode koja bi bila adekvatna za njihovo držanje.

Odluku o izgradnji delfinarijuma predsednik Republike Srbije pravdao je i time da će delfini u delfinarijumu biti korišćeni u terapijske svrhe za pomoć deci sa autizmom. Pre svega, naučne analize efektivnost ove terapije za različite razvojne probleme zaključuju da ne postoje uverljivi podaci da je terapija sa delfinima ima pouzdane efekte. Štaviše, u Srbiji ne postoji profesionalna infrastruktura za ovakve prakse, naročito kvalifikovani stručnjaci iz oblasti etologije i dečije psihologije i psihoterapije, tako da bi bilo kakav ovakav pokušaj predstavljao ogroman bezbednosni rizik i za životinje i za ranjive kategorije dece.

Na osnovu svih navedenih naučnih, etičkih i pravnih argumenata, uz dodatno pitanje finansijske isplativosti ovakvog projekta i smislenijeg preusmeravanja sredstava na korisnije projekte za dobrobit dece sa autizmom i životinja u našem društvu, apelujemo na povlačenje izuzetno štetne i apsurdne odluke o izgradnji delfinarijuma.

Istraživačka grupa SENTIENCE

U Beogradu, 23. februara 2026.