PROSVEĆENO POVERENJE: Ispitivanje poverenja i nepoverenja u upravljanje društvom – uslovi, efekti i poboljšanja

EnTrust će pružiti nove uvide u poverenje u upravljanje društvom i mere podrške održivim i demokratskim društvima u Evropi. Projekat ima pet opštih ciljeva:

•  Razvoj multidisciplinarnog teorijskog okvira za razumevanje dinamičkog odnosa poverenja i nepoverenja u cilju promovisanja novih oblika prosvećenog poverenja u demokratsko upravljanje društvom;
•  Generisanje sveobuhvatnog empirijskog skupa podataka zasnovanog na mešovitim metodama, koji će se koristiti u cilju merenja kako se poverenje i nepoverenje spram aktera uključenih u upravljanje društvom na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou konstruišu na nivou pojedinaca, na mezo- i makro-nivoima;
•  Sistematsko upoređivanje i mapiranje poverenja i nepoverenja u različitim evropskim zemljama kako bi se razumeli oblici poverenja i nepoverenja koji su specifični za određeni kontekst, kao i njihovi uzroci i posledice;
•  Razvoj uzora i najboljih praksi koji omogućuju promovisanje prosvećenog poverenja; i
•  Aktivno korišćenje rezultata istraživanja, njihova diseminacija i komunikacione aktivnosti kako bi se ostvario najveći mogući uticaj ovih rezultata.

EnTrust se sastoji od interdisciplinarnog i dobro integrisanog konzorcijuma sedam istraživačkih timova iz Češke, Danske, Nemačke, Grčke, Italije, Poljske i Srbije, koji su stručni u oblastima sociologije, psihologije, političkih nauka, studijama medija i komunikacije, kao i jednog predstavnika civilnog sektora koji je aktivan na nivou Evropske Unije. Naš plan rada će generisati nove teorijske i empirijske uvide ostvarene na osnovu međuprožimajućih metoda, uključujući dubinske intervjue i fokus grupe sa građanima i akterima društvenog upravljanja, analize sadržaja na internetu i društvenim mrežama, kao i reprezentativno anketiranje stanovništva i razne eksperimente. Istraživanje će koristiti inovativne instrumente za obezbeđivanje visokog nivoa diseminacije, korišćenja rezultata i njihovog komuniciranja. Naš cilj je da pružimo konkretne i ostvarive preporuke za poboljšanje odnosa poverenja kreatorima politika, akterima civilnog društva i naučnoj zajednici.

Ciljevi

Naši glavni ciljevi su da produbimo razumevanje dinamike poverenja i nepoverenja u društveno upravljanje i da uspostavimo osnovu za uključivanje građana i aktera društvenog upravljanja u aktivnosti poboljšanja. Ova dvostruka ambicija se diferencira u različite konkretne ciljeve posvećene unapređenju znanja i kapaciteta za delanje:

A. Razvoj interdisciplinarnog i višedimenzionalnog teorijskog okvira za razumevanje dinamičkog odnosa između poverenja i nepoverenja u demokratsko društveno upravljanje:

Ovo se postiže upotrebom međusobno komplementarnih doprinosa sociologije, političkih nauka, psihologije, etike i filozofije. Razmotrićemo postojeće definicije, teorije i empirijske podatke o poverenju i nepoverenju, i na taj način ćemo ostvariti nove uvide u analitičke, empirijske i normativne osnove na kojima se temelji njihov međuodnos u evropskom kontekstu. Na taj način će se uspostaviti čvrsta osnova za buduće teorijsko i empirijsko istraživanje „prosvećenog poverenja“ i za formulisanje jednog novog narativa koji osnažuje poverenje u evropsko društveno upravljanje.

B. Prezentovanje sveobuhvatnog skupa podataka koji meri poverenje i nepoverenje u društveno upravljanje na nivou pojedinca, mezo- i makro nivou i u odnosu na različite aktere upravljanja:

Prikupljaćemo sistematske empirijske podatke na nivou individualnih građana i organizacija, kao i iz masovnih medija i javnih sfera u različitim evropskim zemljama. Istovremeno ćemo prikupljati sistematske empirijske podatke o različitim objektima poverenja i nepoverenja (tj. kreatorima politika, stručnjacima, finansijskim institucijama) na različitim nivoima upravljanja (lokalnim, nacionalnim, EU). U tu svrhu ćemo koristiti komplementarne metodološke pristupe koji nam omogućavaju da generišemo neophodne skupove podataka i iskoristimo uvide različitih disciplina.

C. Mapiranje različitih kultura poverenja i nepoverenja i njihov razvoj i međuprožimanje tokom vremena:

Omogućićemo bolje razumevanje uzroka, međuodnosa i dinamike poverenja i nepoverenja u društveno upravljanje u specifičnim nacionalnim kontekstima i na evropskom nivou. Ovo uključuje rasvetljavanje različitih konstelacija i trendova poverenja i nepoverenja tokom vremena i identifikovanje kritičnih tačaka i scenarija koji mogu uticati na dobro funkcionisanje demokratije i efikasno društveno upravljanje. U tom cilju, koristićemo jedan rigorozni komparativni plan istraživanja koji je u stanju da obuhvati različita lokalna i nacionalna iskustva i kontekste u različitim zemljama (Češka, Danska, Nemačka, Grčka, Italija, Poljska i Srbija) i na na nivou EU.

D. Identifikovanje i razvoj najboljih praksi izgradnje poverenja i prevazilaženja nepoverenja: Identifikovaćemo najbolje prakse izgradnje poverenja i prevazilaženja nepoverenja i formulisaćemo nove uzore – tako što ćemo, na primer, dati određene sugestije o tome kako suzbijati dezinformacija, pružiti detaljne uvide u nove i alternativne demokratske građanske pokrete i prakse participacije u internetskim debatnim forumima, i razviti module za obuku instruktora za kreatore politika. Na osnovu najboljih praksi i uzora, formulisaćemo preporuke koje su zasnovane na dokazima i praktično orijentisane i koje omogućavaju kreatorima politika, državnim vlastima, akterima civilnog društva i drugim relevantnim akterima da poboljšaju postojeće inicijative i prakse.

E. Rad na diseminaciji, korišćenju i komuniciranju rezultata projekta kako bi se ostvario najširi mogući uvid u rezultate projekta i kako bi se pomoglo građanima i akterima društvenog upravljanja u ostvarenju funkcionalne demokratije:

Naš cilj je diseminacija i iskorišćavanje naših rezultata i uvida, kao i komunikacija i deliberacija sa različitim ciljnim grupama, naime sa kreatorima politika, stručnjacima i civilnim društvom, širom javnošću, kao i naučnom zajednicom. U tu svrhu formulisaćemo konkretne i primenjive preporuke i instrumente koji uvećavaju znanje i delotvornost različitih aktera.

Plan rada – Radni paketi, proizvodi

Istraživački rad je organizovan u sedam radnih paketa (RP-a) koji se fokusiraju na dimenzije i komponente poverenja i nepoverenja u društveno upravljanje.

RP1: Teorijske i normativne osnove poverenja / nepoverenja

1. Razvoj konceptualnog i teorijskog modela „prosvećenog poverenja“ koji identifikuje analitičke i normativne dimenzije poverenja i nepoverenja u društveno upravljanje u evropskom kontekstu, koristeći uvide iz sociologije, političkih nauka, psihologije, etike i filozofije.
2. Razvoj integrisanog prikaza prethodnih istraživanja i dostupnih empirijskih podataka o determinantama i posledicama odnosa poverenja i nepoverenja u društveno upravljanje koji specifikuje kritične tačke i scenarija.
3. Izrada smernica za istraživački rad u pogledu etike i odgovornog istraživanja.

RP2: Poverenje i nepoverenje na nivou lokalnih javnih politika

1. Prikupljanje uporednih podataka u različitim državama o mehanizmima izgradnje poverenja i nepoverenja pri sprovođenju javnih politika na lokalnom nivou.
2. Produbljivanje znanja o lokalnim procesima izgradnje poverenja i nepoverenja u kontekstu: a) sistema socijalne zaštite i kreiranja politike; b) posebnih nacionalnih kultura poverenja i nepoverenja zasnovanih na institucionalizovanim kolektivnim normama i vrednostima među birokratama na lokalnom nivou i građanima koji su korisnici socijalnih davanja ili usluga c) direktne interakcije između birokrata na lokalnom nivou i građana.
3. Sticanje novog znanja o procesima izgradnje poverenja i nepoverenja u sferi podrške socijalno ugroženim grupama.
4. Formulisanje lekcija u vezi sa izgradnjom poverenja na nivou sprovođenja javnih politika.

RP3: Uloga demokratskih društvenih pokreta u formiranju poverenja i nepoverenja

1. Prikupljanje podataka o ulozi i značaju novih demokratskih društvenih pokreta u izgradnji i reprodukovanju poverenja i nepoverenja među aktivnim građanima.
2. Bolje razumevanje pitanja da li ti pokreti promovišu alternativne vizije Evrope i alternativne načine (ponovne) izgradnje poverenja u njene institucije.
3. Sticanje uvida u načine na koji ovi novi pokreti osporavaju i / ili promovišu naučnu ekspertizu i kako doprinose vraćanju poverenja u nauku.

RP4: Uloga medija u izgradnji poverenja / nepoverenja: informacije ili polarizacija?

1. Uspostavljanje odnosa između poverenja u novinarstvo, pouzdanosti vesti i poverenja / nepoverenja u društveno upravljanje i nauku u okviru različitih međusobno povezanih medijskih platformi: tradicionalno medijsko izveštavanje, internet (društvene mreže) i alternativni izvori vesti.
2. Generisanje skupa podataka za pojedinačne slučajeve o neslaganjima unutar javnosti o tome da li akteri političkog i ekonomskog upravljanja i naučna ekspertiza zavređuju poverenje, kroz analizu različitih medija i zemalja.
3. Razumevanje uloge medijskog izveštavanja i novinarstva kao kreatora „prosvećenog poverenja“.
4. Razvijanje kontra-strategija protiv širenja dezinformacija i lažnih vesti.

RP5: Razvojno-psihološki uvid u poverenje / nepoverenje

1. Razvoj analitičkog modela koji demonstrira kako pojedinci u različitim životnim fazama konstruišu svoje konceptualizacije poverenja i nepoverenja.
2. Identifikovanje uloge specifičnih svakodnevnih iskustava u kontekstima bliskih odnosa (npr. u porodicama, školama, vršnjačkim grupama) koje koriste deca, adolescenti i odrasli kako bi konstruisali svoja očekivanja poverenja ili nepoverenja u distanciranije političke institucije i državne vlasti.
3. Predstavljanje analitičkih rezultata istraživanja aspekata upravljanja koji uvećavaju i smanjuju njegovu percipiranu legitimnost, kao i istraživanja razvojnih promena u pogledu relativnog značaja tih aspekata.

RP6: Ocenjivanje poverenja i nepoverenja građana u društveno upravljanje: oblici, determinante, efekti i poboljšanja

1. Predlaganje novih i nijansiranih operacionalizacija različitih oblika poverenja i nepoverenja i stvaranje sveobuhvatnog skupa podataka iz reprezentativnog uzorka građana u sedam zemalja;
2. Identifikovanje faktora na nivou pojedinaca, kao i njihove interakcije sa kontekstualnim faktorima, koji mogu uticati na poverenje i nepoverenje u društveno upravljanje;
3. Istraživanje efekata političkog poverenja i nepoverenja na političko ponašanje i njihovih ideoloških efekata na uspon levičarskih / desničarskih ekstremističkih / radikalnih i anti-establišmentskih partija;
4. Identifikovanje uticaja deliberativnih foruma koji omogućavaju direktne interakcije građana i političkih predstavnika na izgradnju i ukazivanje poverenja / nepoverenja.

RP7: Civilizovanje poverenja / nepoverenja: uzori i preporuke

1. Proširivanje teorijskog okvira odnosa između poverenja i nepoverenja u društveno upravljanje putem prikupljanja podataka i analizu prakse kreiranja politika na nivou EU kroz angažovanje evropskih državnih vlasti i mreža EU organizacija civilnog društva.
2. Doprinošenje evidentiranju najboljih praksi u izgradnji poverenja i prevazilaženja nepoverenja kroz analizu evolucije mehanizama upravljanja i reakcija civilnog društva.
3. Formulisanje konkretnih predloga i alata za prevazilaženje prepreka razvoju „prosvećenog poverenja“, kroz istovremenu interakciju sa organizacijama civilnog društva i društvenim pokretima, i kreatorima politika na nivou EU.

RP8: Diseminacija, eksploatacija i komuniciranje rezultata istraživanja

1. Omogućavanje efikasne diseminacije rezultata istraživanja u sferi politike i prilagođavanja rezultata u svrhe korišćenja u kreiranju politika, kroz podučavanje kreatora politika, razvijanje preporuka za kreiranje politika i uključivanje u dijalog o politikama sa relevantnim akterima i zvaničnicima.
2. Obezbeđivanje efikasne diseminacije rezultata istraživanja unutar naučne zajednice i u segmentima javnosti zainteresovanim za nauku.
3. Uključivanje u proaktivne aktivnosti komuniciranja rezultata istraživanja kako bi se proaktivno promovisali i širili rezultati projekta na način koji je pristupačan širokoj publici.

RP9: Menadžment

1. Obezbeđivanje da se projektni zadaci, specifični ciljevi i rezultati realizuju na vreme i u skladu sa budžetom.
2. Osiguravanje efikasne komunikacije unutar konzorcijuma i sa Evropskom komisijom.
3. Podnošenje periodičnih i završnih tehničkih i finansijskih izveštaja.
4. Uočavanje svih potencijalnih sukoba i njihovo momentalno i adekvatno prevazilaženje.