SPIEGEL: Osam beogradskih univerzitetskih profesora, sve sami pripadnici kruga „Praxis“ i zastupnici ideje radničkog samoupravljanja u okviru preduzeća, proterani su sa univerziteta. Verujete li da će i drugi biti proterani?
BLOCH: To svakako možemo da očekujemo. Čudno je što je akcija do sada ostala ograničena na Beograd.
SPIEGEL: Vi i profesor Habermas, kao i brojni drugi profesori na Zapadu, tražili ste od predsednika Tita da ne donese uredbu o zabrani nastavnih aktivnosti za beogradsku osmorku. U jugoslovenskoj štampi taj korak je označen kao „trockističko-anarhističko“ mešanje.
BLOCH: Habermas trockista, i ja takođe! Ne verujem svojim ušima. Čak se govori o anarhističkom mešanju. To se zove dobro poznavanje „habermasizma“, takoreći. Naravno, to je potpuna besmislica. Takva izmišljotina ne može čak ni da izazove nelagodu.
SPIEGEL: Prema Vašem mišljenju, koji su razlozi za lov na profesore?
BLOCH: Meni je to neshvatljivo. Ipak, to što su uradili upravo suprotno od onoga što se u Staljinovoj eri činilo ispravnim, jeste, takoreći, čast Jugoslavije i ono što ih je razlikovalo od drugih socijalističkih zemalja. Zašto sada iznenada zauzimaju ovaj put i povijaju se pred onima pod kojima su tako dugo i sami patili, to mi je nepojmljivo, i ne mogu to da objasnim.
SPIEGEL: Da li ova zabrana nastavnih aktivnosti ukazuje na to da jugoslovenska Partija smatra radničko samoupravljanje, dakle, takozvani jugoslovenski model socijalizma, neuspelim?
BLOCH: To je pretpostavka. Međutim, ako je istina da jugoslovenska Partija svoj sopstveni model smatra propalim, onda zakiva zastavu na jarbol. To je, pak, na jednoj jadnoj osnovi, bedno nabujali staljinizam. U tome nema ničega jugoslovenskog.
SPIEGEL: Ekonomska situacija Jugoslavije je teška. Ekonomska beda se meša sa nacionalističkim emocijama, koje u jednoj višenacionalnoj državi ne dolaze slučajno.
BLOCH: Da, to je moguća opasnost kod Hrvata. Međutim, zabrana je usmerena protiv beogradskih profesora, a ne protiv Zagreba. Hrvati su kao fašisti bili opasni, to mogu dobro da zamislim, i dali su glas nezadovoljstvu u drugim jugoslovenskim republikama. O svemu tome je teško prosuditi iz naše perspektive, što možda nije ni nužno. Plodovi su dovoljni, čak i ako klicu još uvek ne poznajemo dovoljno.
Krug „Praxis“
U ponedeljak prošle nedelje, ljudi iz Službe državne bezbednosti zauzeli su četiri ulaza na Filozofski fakultet beogradskog Univerziteta i zahtevali od sedam profesora i docenata Mihajla Markovića, Ljubomira Tadića, gospođe Zagorkeu Pešić-Golubović, Miladina Životića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojše Popova i Triva Inđića da odmah napuste univerzitetski kampus.
Skupština Srbije usvojila je dekret kojim je zabranila sedmorici i njihovom kolegi Svetozaru Stojanoviću, koji je trenutno gostujući profesor u Americi, da obavljaju bilo kakav dalji posao na univerzitetu.
Osam beogradskih filozofa i sociologa pripada krugu oko međunarodno poznatog časopisa “Praxis”, čiji je glavni urednik zagrebački profesor filozofije Gajo Petrović. Ernst Bloh, Herbert Markuze i Jirgen Habermas takođe pripadaju uredništvu časopisa “Praxis”.
Više od decenije, filozofi iz kruga „Praxis“, kao zastupnici čiste vladavine radničkih saveta, branili su samoupravni socijalizam od bilo kakve partijske diktature i kao krajnji cilj promovisali „socijalizam bez partija“.
Tako je zasluga kruga „Praxis“ bila da je za „novu levicu“ širom sveta Jugoslavija postala Meka demokratskog socijalizma. Ona je izgledala kao svedočanstvo savršene kompatibilnosti socijalizma i slobode.
Pa ipak, jugoslovenski partijski zvaničnici posmatrali su grupu „Praxis“ sa mešovitim osećanjima. Smatrali su je elitom koja je uspešno propagirala model jugoslovenskog socijalizma, ali su se s druge strane plašili – ne bez razloga – socijalizma odozdo koji su zastupali filozofi kruga “Praxis”, koji je mogao potkopati njihovu vladavinu.
Partija je nastojala da ograniči aktivnosti filozofa konfiskacijom „Praxisa“ i smanjivanjem bespovratnih sredstava za letnju školu koju je grupa organizovala svake godine na jadranskom ostrvu Korčula, ne odustajući međutim u potpunosti od zajedničkog interesa sa profesorima. Otvoreni jaz između Partije i filozofa„Praksisovaca” nesumnjivo je prouzrokovan ekonomskom situacijom u zemlji, sa inflacijom koja je trenutno oko 30 procenata i nezaposlenošću od 9 procenata. Socijalni nemiri, koji su rezultirali iz toga, pogoršali su i regionalna neslaganja unutar multinacionalne države. S obzirom na ovu situaciju, čini se da je Partija primorana da ojača centralno upravljanje državom i društvom.
SPIEGEL: Zar ne treba pretpostaviti da je do zabrane došlo pod sovjetskim pritiskom? Dotični univerzitetski profesori su zastupnici demokratskog socijalizma koji se u Moskvi već duže vreme smatra opasnim konkurentom sovetskog, to jest modela državnog socijalizma.
BLOCH: May be, moguće. Nemam nikakav materijal o tome. Međutim, zasigurno je već ranije bilo mnogo pritiska sa sovetske strane, i to mnogo čvršćeg, i nisu mu popuštali. Međutim, možda je taj pritisak jugoslovenskoj Partiji trenutno poželjan iz unutrašnjih razloga. Ipak, to su čista nagađanja.
SPIEGEL: Verujete li da demokratski socijalizam još uopšte ima šansu u sovetskom području moći? Naposletku, Praxis je bio – i možda je još uvek – jedini bastion demokratskog socijalizma u istočnoj Evropi.
BLOCH: Ja mislim da je to preteran pesimizam. Šansa će se pojaviti u onom trenutku kada nešto slično bude postojalo ili započeto u zapadnoj Evropi.
SPIEGEL: Dakle, ako u zapadnoj Evropi uspe pokret demokratskog socijalizma?
BLOCH: U svakom slučaju, što se Sovetskog Saveza i okolnih država tiče, više se ništa neće desiti. Tamo se više ništa neće dogoditi, čak i ako pojedinačne osobe budu zamenjene. Međutim, ako se nešto pokrene u zapadnoj Evropi, onda je moguće, čak i verovatno, da će pad biti zaustavljen, kao pre Staljina.
SPIEGEL: Verujete li da ideja demokratskog socijalizma može i dalje, takoreći, subverzivno živeti u istočnoj Evropi?
BLOCH: Veoma teško, jer istočna Evropa u svom telu nema građansku revoluciju, za razliku od Francuske, Italije, kao i Amerike koja je osnovana na temeljima građanske revolucije. Time je pripravljen kolač. Ta revolucija nedostaje na Istoku, i tako velika faza, prema mom mišljenju, ne može da se preskoči. Dakle, na Istoku ćemo verovatno i dalje imati posla sa carizmom sa drugačijim predznakom. Osim ako socijalizam opet ne dođe spolja – sa posledičnim pojavama koje je imala Francuska revolucija. Onda će i u Rusiji uspeti sloboda, jednakost i bratstvo, i ono što je u vezi s tim. Međutim, to se neće pojaviti u Rusiji dok god ostaje izolovana.
SPIEGEL: Dakle, podsicaj za pokret demokratskog socijalizma bi trebalo da dođe sa kapitalističkog Zapada?
BLOCH: To će se jednom, možda, pojaviti na Zapadu i onda bi trebalo da ima velike posledice za Istok, jer bi original onda opet bio tu.
SPIEGEL: Govorili ste o povratku carizma. U stvari, njega je već jednom srušio ruski revolucionarni pokret. Da li je danas uopšte zamisliv revolucionarni pokret unutar sfere uticaja Sovjetskog Saveza?
BLOCH: Ne verujem u to. Odnosi moći i ugnjetavačke snage isuviše su jake za to. Osim toga, čini mi se da je nastupila rezignacija, već pre mnogo godina.
SPIEGEL: Da li ste nakon zabrane ili objavljivanja plana zabrane nastavnih aktivnosti bili u vezi sa jugoslovenskim ljudima iz Praxisa?
BLOCH: Da, ali ne želim o tome da govorim.
SPIEGEL: Verujete li da će časopis „Praxis“ i dalje izlaziti?
BLOCH: Teško, jer je, naime, lakše zabraniti časopis nego profesore. Prilično sam zaprepašćen. Već deset godina sam saizdavač tog važnog organa i imam najbolje mišljenje o njegovim saradnicima. U socijalističkom taboru, „Praxis“ ima jedinstvenu poziciju. On otelovljuje živi marksizam o kome, radi njegovog daljeg pojašnjavanja i svrhovitosti, može, sme i mora da se diskutuje.
SPIEGEL: Ako „Praxis“ sad zaista prestane da izlazi, šta će to značiti?
BLOCH: Značajni filozofi, sociolozi, politikolozi iz mnogih zemalja su njegovi saradnici, sledbenici nešematizovanog pristupa koji uvek ostaje svež i na distanci od dosade i banalnosti. Isak Babel je jednom rekao da je banalnost kontrarevolucija. Zar taj glas „Praxis-a“ treba sada da umukne u prilog stalnog kljukanja tabletama za spavanje navodno konkretnog, ali pre beživotnog, nametnutog dogmatizma? Časopis „Praxis“ je služio Jugoslaviji na čast. Zauzimao se za demokratski socijalizam i pouzdano je bio i jeste daleko neugodniji i opasniji svojim reakcionarnim neprijateljima od zastoja u nedijalektičkom shvatanju marksizma. Zaista se nadam da „Praxis“ može nastaviti svoj uspravni hod.
„Mi ne možemo izvršiti nikakav pritisak”, rekao je Ernst Bloh, filozof emeritus iz Tibingena, „ali SPIEGEL je u stanju da učini tako nešto.” Nažalost, ne može. Ernst Bloh, koji uskoro puni 90 godina, senior među marksističkim nemačkim filozofima, koji kao autor „Principa nade“ za ortodoksne marksiste sasvim sigurno nije ortodoksni marksista, javno se oglasio u intervjuu SPIEGEL-u povodom otpuštanja osam jugoslovenskih profesora iz državne službe. Svi oni pripadaju krugu „Praxis“, jednoj u istočnom bloku jedinstvenoj fabrici mišljenja, gde se razvija demokratski socijalizama izvan doktrinarnog. SPIEGEL je već od 1968. godine izveštavao o letnjem simpozijumu kruga „Praxis“ na ostrvu Korčula; razgovor sa glavnim urednikom časopisa „Praxis“ objavljen je u SPIEGEL-u u svesku 10/1970. Ernst Bloh je član uredničkog saveta tog časopisa, kome ne daje nikakve šanse: „Lakše je zabraniti časopis nego profesore“. (strana 80)
DER SPIEGEL br. 8, 1975.
Pogrešan ton
Na osnovu intervjua, u Jugoslaviji se tvrdi da sam rekao da su Hrvati fašisti. To je pogrešno. Intervju je transkript telefonskog razgovora koji sam vodio sa urednikom SPIEGEL-a, dakle, radi se o izgovorenoj reči. Dotično mesto glasi ovako: „Hrvati kao fašisti su bili opasni“, s naglaskom na reči fašista. Na tom mestu se kaže isključivo sledeće: “Fašistički Hrvati su bili opasni”, velika većina nefašističkih Hrvata potpuno je isključena iz izjave.
Tibingen, Prof. Dr Ernst Bloh
DER SPIEGEL br. 9, 1975.
Radio Zagreb o SPIEGEL-ovom intervjuu s Ernstom Blochom o smeni osam univerzitetskih nastavnika u Jugoslaviji:
Niko nema pravo da takve događaje samovoljno tumači ili zloupotrebljava u antijugoslovenske svrhe. Na to nisu imuni ni neki pojedinci, kao što je profesor Bloh koji je, između ostalog, u zapadnonemačkom časopisu SPIEGEL izneo neke tvrdnje koje se ne mogu razumeti drugačije nego kao neukusno mešanje u unutrašnje odnose u Jugoslaviji. To ne služi na čast ni Blohu ni nauci, u čije ime govori i koju takođe grubo zloupotrebljava… U ovom kontekstu nije od suštinske važnosti da li će se „Praxis“ objavljivati ili ne, a još mnogo manje da li će neko na ovaj ili onaj način vrednovati uklanjanje profesora sa beogradskog Filozofskog fakulteta, koji su svi redom nepopravljivi nacionalisti.
DER SPIEGEL br. 11, 1975.
