Poštovani predsedniče Vlade,
srpska Skupština je 5. 6. 1980. donela zaključak o izmeni Zakona o visokom obrazovanju koji nas uznemiruje s obzirom na osam naših beogradskih kolega koji su suspendovani iz nastave. Dopustite nam da objasnimo tu zabrinutost.
Kao što znate, činjenica da su Mihajlo Marković, Svetozar Stojanović, Ljubomir Tadić, Zagorka Golubović, Dragoljub Mićunović, Miladin Životić, Trivo Inđić i Nebojša Popov morali da obustave svoje profesorske nastavničke aktivnosti, svojevremeno je odjeknula širom sveta. Ta mera je u političkoj javnosti Zapada, pre svega kod levičarskih i liberalnih snaga Savezne republike Nemačke koje su sasvim otvorene prema Jugoslaviji, naišla na potpuno nerazumevanje. Novi Zakon o visokom obrazovanju, ako ga ispravno čitamo, otvara mogućnost definitivnog odstranjivanja dotičnih kolega sa visokih škola. Međutim, ništa se ne može smatrati hitnijim od toga da im se dozvoli da se bez odlaganja vrate na univerzitet.
Naše jugoslovenske kolege poznajemo iz dugogodišnje, često višedecenijske saradnje. Bez izuzetka, radi se o veoma uglednim naučnicima i intelektualcima koji kritički, ali lojalno podržavaju ciljeve jugoslovenskog socijalizma. Stoga želimo da vas aktuelnim povodom donošenja Zakona o visokom obrazovanju još jednom prijateljski zamolimo da razmislite o svojoj politici prema grupi Praxis. Molimo Vas da uzmete u obzir i to da je ovim merama, za koje niko u inostranstvu nema razumevanja, već nanešena velika šteta međunarodnom ugledu jugoslovenske Vlade i univerzitetima u Vašoj zemlji.
Sa najboljim preporukama
potpisan Iring Fečer Frankfurt
potpisan Jirgen Habermas Štarnberg
potpisan Oskar Negt Hanover
potpisan Albreht Velmer Konstanc
Štarnberg, 8. 7. 1980.
