Horizonti slobode

Septembar 2020 – Septembar 2021

Bez sumnje je teško sporiti da je sloboda središnja društvena vrednost modernosti, kako je, među drugima, i Aksel Honet nedavno tvrdio u Pravu slobode. Ta se činjenica može videti i kao primarni izvor nestabilnosti modernosti: njena centralna vrednost – sloboda –dvosmislena je i stalno osporavana. Danas smo daleko od filozofskog, političkoteorijskog i svakodnevnog konsenzusa o značenju slobode. Izazovi s kojima smo suočeni, uključujući i pandemijske pretnje, čine stvar praktički izuzetno urgentnom: treba naći izlaz iz nadmetanja među različitim koncepcijama slobode. Nezavisno od rasprava i kontroverzi u vezi s pojmom slobode, ona ostaje centralno načelo kojim se rukovodi delovanje u demokratskoj politici.

U široko postavljenoj tradiciji kritičke teorije može se naći osnovno oruđe za tu svrhu, pošto se sloboda u njoj određuje kao nepodređenost „instrumentalnom umu“ – imperativu maksimalizovanja efikasnosti naših radnji usmerenih ka individualnom i kolektivnom samoočuvanju. Prema kritičkoj teoriji sloboda je jednaka našoj sposobnosti da ne sledimo institucionalizovane i formalizovane norme slepo, da reflektujemo o njima i da ih menjamo, da stvaramo institucije koje su u velikoj meri slobodne od instrumentalnog uma (na primer, deliberativno-demokratska arenu, ili univerzitet koji neguje intelektualno istraživanje umesto da funkcioniše kao priprema za tržište rada). Ta sposobnost je takođe u osnovi onoga što definišemo kao demokratski i solidarni angažman.

Biti angažovan znači individualno se opirati prisili institucionalizovanih normi. Angažman takođe podrazumeva „pozivanje“ drugih da usmere pažnju na norme slobode i demokratske deliberacije i da ustanove odnose koji omogućuju nove oblike delovanja i solidarnosti. Štaviše, usredsređenost na angažman nas osposobljava da vidimo slobodu kao situiranu moć delovanja koja nastaje usled društvenih procesa i dinamika pre no kao (večnu) vrednost koju treba „otkriti“, braniti ili konstruisati. To sa svoje strane znači da su različiti načini uobličenja solidarnosti koje praktikuju društveno angažovani jednako važni kao i njihovi „formalni zahtevi“ i činovi. Nadalje, promenom fokusa na angažman još se više naglašava značaj različitih vidova komunikacije u artikulisanju savremenog shvatanja slobode. Unutar različitih praksi dominacije, sloboda se sve više javlja kao neka vrsta privilegije ili društvenog kapitala kojem samo nekolicina ima pristup, bar na pojavnom nivou. Kao da je sloboda (politička, ekonomska, itd.) nekakav retki resurs, rezervisan samo za određene slojeve društva. Najključniji cilj demokratskog angažmana upravo je da se preokrene ovo stanje usidrene moći delovanja koje se mnogima od nas nameće, u slobodu koju ostvaruje što veći broj ljudi na solidaran i kritički način, imajući na umu i teorijska i praktična (politička i društvena) pitanja.

U okviru Godišnjeg seminara 2020/21 “Horizonti slobode”, ispitujemo intrinsičnu vezu između slobode i angažmana da bismo proširili pojmovna i politička obzorja slobode kao centralnog načela kojim se rukovodi delovanje u demokratskoj politici, i da bismo pokrenuli intenzivniji dijalog među antagonističkim tradicijama promišljanja slobode, suočeni s urgentnim izazovima i pretnjama slobodi i demokratiji. Stavljajući naglasak na vezu slobode i angažmana i solidarnog delovanja, želimo da okupimo glasove, ustanove i pojedince iz Jugoistočne Evrope i sveta koji će formirati – i performirati – angažovani rizom, koji će u konačnici moći da uđe u političku borbu za slobodu i demokratiju.

  • Michael Walzer, Institute for Advanced Study, Princeton, New Jersey, “O političkoj akciji“, 29. oktobar 2020.
  • Yanis Varoufakis, Faculty of Economics and Political Sciences, National and Kapodistrian University of Athens, ko-osnivač pokreta DiEM25, “Dovijanja do slobode u vremenima dvostrukog autoritarizma – Janis Varufakis”, 30. oktobar 2020.
  • Etienne Balibar, Centre for Research in Modern European Philosophy, Kingston University, „Šta je angažman?“/Dodela nagrade za kritičko-teorijski angažman “Miladin Životić”, 11. decembar 2020.
  • Siniša Malešević, University College Dublin, „Horizonti slobode“,  22. april 2021.