„Pojedinačni činovi“ je druga radionica projekta „Pojavljivanja“, koji istražuje performativnost kroz niz intervencija u javnom prostoru. Razvijen na razmeđi filozofije i vizuelne umetnosti i kroz saradnju umetnika Saše Karalića, filozofa Željka Radinkovića i arhitektkinje Snežane Vesnić, ovaj transdisciplinarni projekat rezultiraće performansom, konferencijom i filmom.
Radionica „Pojedinačni činovi“ uključuje individualne intervencije, razgovore sa učesnicima radionice i predavanja Snežane Vesnić, Željka Radinkovića i Zorana Erića. Intervencije i razgovori s učesnicima izvedene su i snimljene između 11. i 15. maja u javnom prostoru u centru Beograda, a predavanja 12. maja na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
U svom izlaganju “Od čina do pojave: disjunkcije realnog”, Snežana Vesnić je (de)konstruisala niz disjunkcija, kako bih otvorila problem sadržaja „čina“ koji je neophodan da bi se kreirala „pojava“. Namera joj je bila da objasni da razlika u nemogućnosti identičnog poklapanja čina i pojave izaziva disjunkcije realnog, kao i da se ovaj postupak isključivanja ili čina ili realnog konstituiše u razlici koja postaje kontingent za „stvaranje“ jezika. Reč je o činu adresiranja ka nekome, manifestaciji toga što se adresira, kao i objave da je poruka primljena. Jezik ima značenje samo u onoj meri u kojoj postoje subjekti koji daju značenje određenim izrazima, gestovima, akcijama u određenim vrstama mentalnih, ali i telesnih radnji.
Predavanje Željka Radinkovića “Razumijevanje i performativnost“ se bavilo granicama analitičkog pristupa problemu performativnosti i pokušalo da otvori hermeneutički, to jest kontekstno i vremenski orijentisan pogled na dotičnu problematiku.
U svom predavanju “Dérive: Teorija i praksa Situacionističke internacionale“, Zoran Erić je predstavio nekoliko osnovnih koncepata i taktika za ponašanje i delovanje u urbanim javnim prostorima koje je razvila Situacionistička internacionala. Fokus predavanja bio je na konceptima dérive (prolazak) i détournement (sabotaža) koje je ova grupacija „laičkih filozofa“ na čelu sa Gi Deborom osmislila još od početka pedesetih godina XX veka u okviru Letrističke internacionale kao osnovne strategije za „kreiranje situacija“, i borbu za „demontiranje“ aktuelnih kapitalističkih oblika dominacije i degradacije.
Biografije:
Snežana Vesnić je arhitektkinja i docentkinja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U svom teorijskom i praktičnom radu bavi se arhitektonskom filozofijom i estetikom, sa posebnim fokusom na proizvodnju „arhitektonskih koncepata“. Autorka je knjige Arhitektonski koncept: objekt stvarnosti i subjekt iluzije (2020).
Željko Radinković je viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Studirao je i doktorirao na Univerzitetu Štutgart u Nemačkoj. Bavi se pretežno fenomenologijom, hermeneutikom, filozofijom tehnike, filozofijom kulture, biopolitikom. Preveo je brojne filozofske tekstove sa nemačkog jezika.
Zoran Erić je istoričar umetnosti, kustos i predavač. Doktorirao je na Bauhaus univerzitetu u Vajmaru 2005. godine. Polje njegovog istraživanja uključuje dodirne tačke između humane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, teorije radikalne demokratije i političke ekologije.
Saša Karalić je likovni umetnik i pisac. Najprisutnija tema u njegovom radu je odnos javnog diskursa i ideologije. Njegov prvi roman „Tri znaka kruga” objavila je beogradska Geopoetika 2020. godine. Karalić je redovni predavač na umetničkoj akademiji Gerrit Rietveld u Amsterdamu i gostujući predavač na Umetničkom univerzitetu u Bernu.
