13–15. juna 2024. godine
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Sa potvrđenim učešćem Etijena Balibara (Étienne Balibar), Aksela Honeta (Axel Honneth) i Džonatana Volfa (Jonathan Wolff)
Promena je jedan od onih osnovnih pojmova u društvenim i humanističkim naukama koji se čini intuitivno razumljivim sve dok se ne pokuša dati njegova jasna definicija. Šta čini promenu? U kojoj meri se ‘drugo’ menja? Kada je promena moguća i da li je promena uvek poželjna? Da li ljudi žude za sigurnošću i stabilnošću ili je „ljubav prema promeni slabost i izraz nesavršenosti naše prirode“, kako je čuveno rekao Džon Raskin? Da li je promena moguća ili je epigram bio tačan: Plus ça change, plus c’est la même chose?
Jedan značajan aspekt promene je njena inherentna složenost. Iako uzroke promena ponekad može biti lako identifikovati, stvarna putanja i ishodi najčešće nisu jednolinijski i teško ih je predvideti. Društveni sistemi su toliko međusobno povezani na zamršen način da naizgled manja izmena pravila može pokrenuti vrtoglavi niz efekata koji odjekuju kroz čitavo tkivo društva. Upravljanje promenama zahteva nijansirano razumevanje dejstva između početnih faktora i talasnih efekata koje oni mogu da proizvedu.
Jedan od načina da se pristupi temi promene u društvenim sistemima je kroz prizmu sistemskih protivrečnosti, ali najplodonosnije rasprave se javljaju kada promišljamo o promeni kao o proizvodu ljudskog delovanja. Politička kretanja, revolucije i tehnološke inovacije obeleženi su refleksivnim donošenjem odluka od strane individualnih i kolektivnih delatnika koje su usmerene ka promeni društvenih normi, koje su često doživljavane kao nepravedne ili nefunkcionalne. Pokretač promena je društveni angažman, artikulacija zajedničkog razumevanja o tome koji su najhitniji društveni problemi i kako ih prevazići. Nisu svi oblici angažovanja progresivni u uobičajenom smislu – neki imaju za cilj da institucionalizuju autoritarne ili da obnove tradicionalne i konzervativne norme. S druge strane, ne moraju svi pozivi na obnavljanje „starih“ normi značiti konzervativnu promenu – o ovome svedoče savremeni levičari koji se bore da obnove odbačene elemente posleratne države blagostanja.
Proučavanje promena zahteva ozbiljno (ponovno) razmatranje, između ostalog, sledećih pitanja:
- Koja je osnovna priroda promene? Ovo pitanje nastoji da istraži ontološki status promene, kao i pitanje da li je ona inherentan i univerzalni aspekt stvarnosti.
- Koji su osnovni uzroci i pokretači uključivanja u i za društvenu promenu?
- Kako možemo efikasno mobilisati i angažovati različite zajednice da podrže i pokrenu društvenu promenu? Šta čini kognitivni i emocionalni zajednički temelj koji omogućuje da artikulišemo projekat (društvene) promene?
- Koji mogući izazovi i prepreke mogu nastati tokom procesa ostvarivanja društvenih promena? Koje vrste društvene dominacije – potiskivanje sistemskih protivrečnosti i društvenog angažmana – postoje danas i kako im se možemo suprotstaviti?
- Šta čini konzervativnu viziju društvene promene za razliku od progresivne vizije društvene promene? Da li su ovi termini korisni ili zamagljuju stvarnost? Šta je sa ostalim dihotomijama, kao što su reformistička/revolucionarna, radikalna/umerena i proceduralna/suštinska promena?
- Trenutni poredak se ponekad posmatra kao zasnovan na ideologiji stalne promene koja štiti osnovne strukture od stvarnih promena. Može li se neko angažovati u promeni „tiranije promene“ na način koji ne poziva na vraćanje starim normama?
Sa zadovoljstvom pozivamo na radove koji se tiču ovih i srodnih pitanja. Dobrodošli su i teorijski i empirijski radovi, koji koriste uporednu perspektivu ili studiju slučaja, iz svih disciplina društvenih i humanističkih nauka.
Predloge radova (do 300 reči; za prezentaciju do 15 minuta) možete poslati na conferences@ifdt.bg.ac.rs do 31. januara 2024. godine. Podnosioci predloga biće obavešteni o ishodu do 29. februara 2024. godine.
Apstrakte na engleskom jeziku treba poslati u Word dokumentu. Dokument treba da sadrži naslov rada, sažetak, ime i prezime autora, afilijaciju i kontakt informacije.
Radni jezik konferencije je engleski.
Konferencija će se održati u Beogradu, Srbija od 13. do 15. juna 2024. godine. Za dodatne informacije, možete se obratiti na conferences@ifdt.bg.ac.rs
Programski odbor konferencije
- Maurizio Ferraris, Univerzitet u Torinu
- Natalie Depraz, Univerzitet Rouen Normandie
- Stef Jansen, Univerzitet u Mančesteru/ Univerzitet u Sarajevu
- Snježana Prijić-Samaržija, Univerzitet u Rijeci
- Gazela Pudar Draško, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
- Petar Bojanić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
- Jelena Vasiljević, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
- Ognen Marina, Univerzitet Ćirilo i Metodije u Skoplju
- Bojan Baća, Institut za napredne studije, Unvierzitet Crne Gore