Obavezno obeležavanje hrane Nutri skorom, kao i primena eko oznake za prehrambene proizvode najvažniji su predlozi koji su proizašli iz građanske skupštine održane 13. i 14. aprila u Beogradu.
Građanska skupština “Označavanje hrane u Srbiji i moguće alternative: put do zdrave ishrane i zdrave sredine”, koju je sproveo Institut za filozofiju i društvenu teoriju, održana je 13. i 14. aprila u Beogradu, okupila je 70 građana i građanki širom Srbije. Tokom dva dana, učesnici građanske skupštine su diskutovali o pitanjima iz oblasti bezbednosti hrane, izboru zdravih opcija, čitanju deklaracija, održive proizvodnje i zaštite potrošača.
| Građanske skupštine su demokratski forumi u kojem građani i građanke aktivno učestvuju u diskusijama o nekom pitanju od lokalnog ili nacionalnog značaja. Počiva na ideji deliberacije, što znači da se ljudi okupljaju kako bi razgovarali, razmenili ideje i argumente, te zajedno došli do odluka. Učesnici se biraju slučajnim uzorkovanjem kako bi široko predstavljali demografske karakteristike populacije. Oni diskutuju u manjim grupama, a zatim se sastaju da podele stavove i postavljaju pitanja političarima i ekspertima. Nakon diskusija, dolazi do analize prikupljenih informacija i formuliranja preporuka. Cilj je postići konsenzus ili doneti odluku koja se zasniva na argumentima koji podržavaju javni interes. |
Standardi deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane u Srbiji regulišu se putem Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane u Službenom glasniku, koji je usklađen sa standardima Evropske unije. Ovaj pravilnik, donet 2017. godine i stupio na snagu 2018. godine, propisuje obavezne i dobrovoljne informacije koje se moraju istaći na svakom pakovanom prehrambenom proizvodu. Obavezne informacije uključuju naziv hrane, spisak sastojaka, kategorije sastojaka i njihove količine, neto količinu, rok trajanja, posebne uslove čuvanja i upotrebe, naziv i adresu subjekta u poslovanju hranom, zemlju porekla, uputstva za upotrebu, stvarni sadržaj alkohola, nutritivnu deklaraciju, oznaku serije ili lota, kao i kategoriju kvaliteta ili klasu hrane. Uz ove, dozvoljeno je istaći i dodatne, dobrovoljne informacije koje moraju biti tačne, jasne, lako razumljive i zasnovane na naučnim podacima. Prema mišljenju stručnjaka svim tim podacima nedostaju informacije o roku trajanja nakon otvaranja pakovanja; upitno je da li stvarni sadržaj proizvoda odgovara deklaraciji i koje ustanove su akreditovane da ovo proveravaju; deklaracija ne navodi i sastojke ambalaže; postoji raskorak između sastava pre i nakon pakovanja; pravila ne propisuju potrebnu količinu deklarisanih proizvoda.
Najvažniji predlozi koje su građani doneli tokom skupštine tiču se obaveznog označavanja prehrambenih proizvoda sa prednje upotrebom Nutri skora i ’semafor’ sistema obeležavanja. Ove nutritivne oznake bi trebalo da na standardizovan i razumljiv način prikažu informacije o tome koliko je određen proizvod preporučljiv za ishranu. Deklarisanje na prednjoj strani je u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji i dalje dobrovoljno. Međutim, nutritivno označavanje pakovanja preporučeno je od Svetske zdravstvene organizacije. Poslednji put, inicijativa da se ono uvede u Evropskoj uniji pokrenuta je 2022. godine, i taj predlog se još uvek nalazi u proceduri.
Osim toga, među preporukama građana je i korišćenje QR koda na poleđini pakovanja koji bi potrošači mogli da skeniraju. On bi trebalo da sadrži detalje o sastavu proizvoda, ali i sve informacije u lancu ’od njive do trpeze’ uz opis njihovog uticaja na životnu sredinu i zdravlje populacije. Rok upotrebe proizvoda nakon otvaranja, datum poslednje kontrole kvaliteta i naziv akreditovane ustanove koja je izvršila kontrolu su samo još neke od informacija za koje građani smatraju da zaslužuju mesto na poleđini pakovanja.
Na građanskoj skupštini se diskutovalo i o primeni eko oznake za prehrambene proizvode. Kao i u slučaju Nutri skora, eko oznake su dobrovoljne. U svetu se koristi oko 450 različitih vrsta ovih obeležja, što često ostavlja potrošače zbunjenim. Srbija poseduje Nacionalnu oznaku za domaće proizvode i usluge koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od postojećih na tržištu, ali ona ne obuhvata i prehrambene proizvode. Slična je situaciji i u Evropskoj uniji, koja se nakon opsežne studije iz 2011. godine odlučila protiv uvođenja eko oznaka za hranu.
Konačno, građani su predložili sprovođenje sistemske edukacije na temu bezbednosti, kvaliteta i obeležavanja proizvoda, zabranu obmanjujućeg reklamiranja, kao i strožu kontrolu i sankcije nad proizvođačima koji krše zakon.
Osim grupnih diskusija, učesnici su na dve plenarne sesije imali prilike da svoje predloge i pitanja upute stručnjacima i predstavnicima institucija iz oblasti zdravstva, poljoprivrede i ekonomije. Stručnjaci koji su razgovarali sa građanima su Snežana Ukropina iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Radmila Velicki sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Aleksandra Mladenović iz udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i Mihajlo Gajić iz Libertarijanskog kluba.
Predstavnici institucija su bili dr Jasmina Madžgalj, podsekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine; Marina Mijatović iz Zeleno-levog fronta, članici Odbora za zdravlje i porodicu u Parlamentu Republike Srbije; Milica Marušić Jablanović iz Narodnog pokreta Srbije, članici Odbora za zaštitu životne sredine u Parlamentu Republike Srbije i Sunčica Delić, Rukovodilac Grupe veterinarska inspekcija za bezbednost hrane u Gradu Beogradu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Svi zaključci do kojih su građani došli će biti sistematizovani i prosleđeni nadležnim i relevantnim donosiocima odluka. Građanska skupština je sprovedena u okviru projekta Real Deal koji vodi nemački Institut za istraživanje održivosti, a finansirana je iz programa Horizon 2020 Evropske unije.