Tekstovi Vilhelma fon Humbolta, Teodora Adorna i Konrada Paula Lismana kojie ovaj zbornik donosi prate deklinaciju ideje obrazovanja od 1793, preko 1959, do 2006. godine, kada su pisani ili objavljeni. Oni sugerišu da se humanistička postavka obrazovanja kao načina sazdavanja odgovornog građanina pod uticajem grčke kulture zaključila u površnosti savremenog društva znanja koje nije kadro za kritičku misao. Oni opisuju putanju od toga da uopšte jesmo tek po obrazovanju, preko institucionalizacije masovnog obrazovanja koje prerasta u poluobrazovanje, do društvenog progona obrazovanja pod njegovom maskom. Teorije Bildunga, odnosno teorije njegovih mutacija, jamačno svedoče o istorijskom preobražuju njegovog statusa, ali i o protivrečjima ili paradoksima što prebivaju u pretincima njegovog sadržaja na samom izvoru.