Ovaj zbornik radova predstavlja kolektivni naučnoistraživački napor saradnika Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, sa namerom da se kritički razmotre osnovni problemi Hobsove filozofije politike, njene vrednosti i granice u povesnom smislu te reči.  Čovek – prema Hobsu – nije po svojoj prirodi društveno biće i potpuno je iluzorno verovati da poseduje volju za udruživanjem sa drugim ljudima. Kao takav, on je izraziti egoist kojim rukovodi neprikosnoveni princip samoodržanja. Država nije prirodna zajednica, nego veštačka tvorevina koja ima svoj smisao i opravdanje jedino ako zadovoljava egzistencijalne potrebe pojedinca, i dobra je ukoliko je njeno unutrašnje uređenje rezultat društvenog ugovora između članova zajednice kao takve.