U ovom radu autori nude alternativu dominantnom odnosu prema stanovanju u Srbiji danas. Prema analizi nadležnih institucija, 2017. godine samo je oko 10% građana bilo u mogućnosti da stan pribavi na tržištu, dok je za ostatak put ka domu podrazumevao nasleđivanje, bespravnu gradnju ili večno prekarno podstanarstvo. Stoga se u ovom radu analiziraju uslovi koji su doveli do ove situacije, a zatim se, u drugom koraku, predstavlja alternativa sveopštoj komodifikaciji stanovanja i povlačenju države iz regulisanja stambenog tržišta. Preciznije, u radu se predlažu konkretne intervencije na planu javnih politika koje se bave ovom zanemarenom temom – od izmena na normativnom planu, preko povećanja javne potrošnje namenjene stanovanju, do drugih mera koje bi pomogle odustajanju od komodifikacije stanovanja. U tim predlozima, neminovno se dolazi do zaključka da željene pravedne stambene politike nije moguće posmatrati van intervencije u celokupne uslove društvene reprodukcije, koje može doneti samo radikalna promena u sferi dominantne ekonomske logike.