Ime i prezime
Aleksandar Bošković
Afilijacija
Univerzitet Kolumbija
Kontakt email
ab3865@columbia.edu
Kratka biografija
Aleksandar Bošković je lektor za bosanski-hrvatski-srpski jezik na katedri za slavistiku Univerziteta Kolumbija. On je istraživač ruske i istočnoevropske modernističke književnosti, jugoslovenskih, postjugoslovenskih i balkanskih studija, sa uporištem u uporednoj književnosti, kritičkoj teoriji i vizuelnim studijama. Njegova specijalizacija su avangardna književnost i eksperimentalne umetničke prakse koje istražuje kroz prizmu komparativnih medija. Dobitnik je nekoliko stipendija, uključujući Collegium de Lyon Fellowship (2019-2020) i Michael I. Sovern/Columbia Affiliated Fellowship na Američkoj Akademiji u Rimu (2023-24). Autor je monografije Pesnički humor u delu Vaska Pope (2008), i ko-urednik je knjiga The Fine Feats of the ‘Five Cockerels’ Gang (2022) i Zenithism: A Yugoslav Avant-Garde Anthology (2023).
Apstrakt projekta
Moj projekat istražuje odnos praksi negacije u različitim umetnostima i medijima u bivšoj Jugoslaviji —književnost, film, likovne umetnosti, radio— i pojma vrednosti. Cilj mog projekta je dvostruk. Prvo, želi naglasiti da se nasleđe jugoslovenskog zenitizma treba prepoznati kao “konceptualno nesvesno” eksperimentalnih umetničkih praksi u socijalističkoj Jugoslaviji. Drugi, i značajniji cilj, je ponuditi potpuno novu perspektivu na negacijske prakse jugoslovenske eksperimentalne umetnosti, dovodeći ih u blisku vezu sa konceptom (simbolične, ekonomske, društvene i političke) vrednosti. Vrednost je ključno pitanje ako društvene svetove posmatramo kao projekat zajedničke kreacije, kao zajedničku kulturu, kao nešto kolektivno stvoreno i nanovo stvarano. Moje istraživanje doprinosi aktuelnim raspravama o jugoslovenskoj kulturi i eksperimentalnoj umetnosti pokazujući da je pitanje vrednosti (uz koncept “ničega” kao njenog uslova) suština inovativnih kulturnih narativa zajedničke budućnosti. Ukazuje da takva “kultura zajedničke budućnosti” nije kultura identiteta, već odgovornosti. Radikalne jugoslovenske umetničke prakse nas podsećaju da isti princip važi i za postbalkanske i za evropske zajednice: odgovornost umesto identiteta.