Ime i prezime
Aleksandar Mojašević
Afilijacija
Pravni fakultet Univerzitet u Nišu
Kontakt email
mojasevic@prafak.ni.ac.rs
Kratka biografija
Aleksandar Mojašević je redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu, na kome je prošao sva nastavnička zvanja. Doktorirao je 2012. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu na temu „Ekonomska analiza alternativnog rešavanja građanskopravnih sporova”. Autor je tri monografije, od kojih je poslednja „Primena biheviorističkih nalaza u javnim politikama (2021)”. Autor je i monografske studije „Razumni rok u stečajnom postupku: analiza i preporuke (2022)”, izdavač Međunarodna finansijska korporacija (IFC). Autor je i velikog broja naučnih radova, od kojih je poslednji objavljen u prestižnom časopisu Sustainability, pod nazivom „Behavioral Approach to the COVID-19 Vaccination Policy: An Empirical Study in Serbia (2022)”. Angažovan je i kao istraživač ili konsultant na velikom broju domaćih i međunarodnih projekata. U svojstvu istraživača boravio je na nekoliko instituta ili fakulteta u Nemačkoj, Holandiji, Italiji i drugim zemljama.
Apstrakt projekta
Predmet istraživanja pod radnim nazivom „Delotvornost politike vakcinacije studenata u Srbiji: empirijska studija” jeste vakcinacija studenata u Republici Srbiji. Cilj je ispitati da li su se i u kojoj meri studenti vakcinisali i naročito njihove stavove u pogledu vakcinacije, te zašto se nisu vakcinisali ili oklevaju da to učine. U tom cilju je formiran prigodan uzorak na studentskoj populaciji (N = 362), a istraživanje je sprovedeno distribuiranjem posebno sačinjenog upitnika od dvanaest otvorenih i zatvorenih pitanja. Polazna hipoteza je da studenti oklevaju da se vakcinišu zbog nepoverenja u aktuelnu politiku vakcinancije i zdravstvene vlasti. Nalazi studije potvrđuju ovu hipotezu i otkrivaju konkretne razloge oklevanja, od kojih se izdvaja briga zbog neželjenih dejstava vakcine i (ne)bezbednosti vakcine, kao i činjenica da vakcina nije dovoljno ispitana. Posebno su interesantni nalazi da je najveći broj ispitanika izdvojio nepoverenje u tzv. Krizni štab kao razlog zašto im vakcina nije potrebna i da nisu spremni da promene mišljenje. U zaključku se daje pregled konkretnih smernica i mera za unapređenje delotvornosti politike vakcinacije studenata (i mladih) u Republici Srbiji zasnovanih u određenoj meri na biheviorističkoj javnoj politici usmeravanja i antipaternalističkoj politici.