Ime i prezime
Aleksandra Krstić
Afilijacija
Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka
Kontakt email
aleksandra.krstic@fpn.bg.ac.rs
Kratka biografija
Dr Aleksandra Krstić je vanredna profesorka na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Oblast njenog istraživačkog interesovanja su studije medija i novinarstva, lokalni mediji, vizuelna komunikacija i reprezentacija, medijska etika, izveštavanje o konfliktima, medijska instrumentalizacija, demokratizacija medija. Na osnovnim, master i doktorskim studijama predaje različite predmete iz oblasti medijskih studija i novinarstva, kao što su TV novinarstvo, Istraživačko TV novinarstvo, Političko novinarstvo, Digitalno novinarstvo i multimedijalna produkcija, Vizuelna reprezentacija politike, Specijalizovano medijsko izveštavanje, Mediji, kultura i Evropska unija, Mediji i novinarstvo u globalnom kontekstu itd. Učestvuje u nacionalnim i međunarodnim naučno-istraživačkim projektima, rukovodi Centrom za medije i medijska istraživanja na FPN, dobitnica je nagrade Zadužbine Đoke Vlajkovića Univerziteta u Beogradu za najbolji naučni rad u oblasti društveno-humanističkih nauka za 2018. godinu. Objavila je monografiju „Mediji, novinarstvo i Evropska unija“ (Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, 2020) i veliki broj radova u nacionalnim i međunarodnim naučnim časopisima, među kojima se ističu European Journal of Communication, European Journal of Cultural Studies, Journalism, Problems of Post-Communism, Europe-Asia Studies. Sarađuje sa nevladinim organizacijama, istraživačkim novinarskim mrežama i novinarskim udruženjima na podizanju nivoa slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji. Nekada je radila kao TV novinarka u Produkcijskoj grupi Mreža.
Apstrakt projekta
Istraživanje „Lokalni mediji kao nosioci promena: uticaj lokalnog novinarstva na rešavanje socijalnih i ekoloških problema u opštinama u Srbiji“ razmatra značaj lokalnih medija u Srbiji za ostvarivanje demokratije i javnog interesa u kontekstu sve veće društvene, političke i medijske polarizacije i pritisaka i prepreka sa kojima se suočavaju novinari u lokalnim zajednicama. Za veći uticaj lokalnih medija na rešavanje važnih društveno-političkih i ekoloških problema u lokalnim sredinama posebno je važan i aspekt aktivne participacije građana u pokretanju i realizaciji novinarskih priča. Međutim, lokalni mediji se godinama nalaze u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, finansijski oslabljeni, sa neadekvatnim ljudskim i tehnološkim kapacitetima i u prilično neuređenom tržišnom okruženju. Uz to, veliku prepreku lokalnim medijima koji kritički izveštavaju o vlasti predstavljaju i brojna ograničenja u pogledu komunikacije sa lokalnim samoupravama i pristupa informacijama iz javnih institucija koji novinarima otežavaju rad. Na taj način je i uticaj lokalnih medija na lokalne samouprave vidljiv samo u domenu rešavanja lakših komunalnih i infrastrukturnih problema, dok u pogledu poboljšanja kvaliteta života građana na dugoročnom planu, rešavanja zahtevnijih problema, izmena godišnjih planova i strategija ili otkrivanja zloupotreba i korupcije na najvišim nivoima vlasti taj uticaj ostaje praktično nevidljiv. U istraživanju se, osim identifikovanja glavnih problema, prepreka i doprinosa nezavisnih lokalnih medija i medija civilnog društva u rešavanju društvenih i ekoloških problema u lokalnim zajednicama u Srbiji, pružaju i konretne preporuke šta je potrebno uraditi da bi se postojeći nedostaci uklonili i da bi se lokalni mediji osnažili i prepoznali kao jedan od glavnih aktera razvoja demokratije i ostvarivanja javnog interesa na lokalnom nivou.