Ime i prezime
Balša Lubarda
Afilijacija
Univerzitet u Berkliju/Institut za društveno istraživanje “DAMAR”
Kontakt email
balsalubarda@gmail.com lubarda@berkeley.edu
Kratka biografija
Balša Lubarda je gostujući istraživač i predavač (Fulbrajt) na Univerzitetu u Berkliju (SAD), kao i direktor Istraživačkog instituta DAMAR (Crna Gora), i direktor Istraživačke jedinice za ideologiju pri britanskom Centru za analizu radikalne desnice (CARR). Doktorirao je na Centralnoevropskom univerzitetu (Mađarska/Austrija), radeći etnografiju krajnjedesnih ekoloških aktivista. Doktorat je objavljen kao knjiga u izdanju Routledge, a njegovi radovi su objavljeni i u prestižnim recenziranim časopisima, poput Environmental Values, Environmental Politics, Sociologia Ruralis i dr.
Apstrakt projekta
Ekološki protesti u Srbiji obeležili su porast interesovanja za energetsku tranziciju i normativne pretpostavke o održivom životu u harmoniji sa prirodom. Ovaj porast interesovanja takođe je označio izlazak zaštite životne sredine ili, kako se popularno naziva, „ekologije“, iz sfere sektorskih javnih politika u domen interesa šire javnosti. Ovi procesi dovode do neizbežne politizacije navodno tehničkih ili naučnih koncepata, poput „zaštite životne sredine“, „ekologije“, „održivosti“, „zelene tranzicije“ itd. U svom aktivizmu, akteri daju nove značenja ovim i drugim konceptima, povezujući ih sa svojim svetonazorima i političkim ideologijama. Ovo istraživanje ima za cilj mapiranje različitih tokova ekološke misli prisutnih u aktivizmu u Srbiji, sa posebnim fokusom na pitanja energetike i energetske tranzicije. Metode istraživanja za prikupljanje podataka su kvalitativni intervjui i upitnik sa ekološkim aktivistima. Za analizu podataka, biće kombinovane analiza okvira (intervjui) i kvantitativne metode (upitnici). Iako u osnovi deskriptivna, istraživanje pretpostavlja identifikaciju ključnih faktora koji mogu objasniti tzv. „mostovne okvire“, odnosno identifikaciju „šema okvira“, što na kraju može otvoriti prostor za nove oblike saradnje ili antagonizma. Iako je primarno usmereno na Srbiju i na mogućnost razvijanja javnih politika i strategija komunikacije koje će adekvatno adresirati društvene, ekonomske i sociopolitičke aspekte ekološke tranzicije u ovoj zemlji, ciljevi ovog istraživanja mogu biti relevantni i za širi region Zapadnog Balkana i Istočne Evrope, imajući u vidu deljene kontekstualne specifičnosti.