Nadja Čahovska-Aleksić je dobitnica stipendije Nacionalne agencije za akademsku razmenu u Poljskoj (stypendium Iwanowskiej, NAWA), koja uključuje boravak u Srbiji u periodu 1.11.2020 – 1.06.2021 i sprovođenje istraživanja u okviru Instituta za filozofiju i društvenu teoriju na temu „Ideology, identity and violence. Center and periphery in the contemporary texts of Serbian culture” („Identitet, ideologija i nasilje. Centar i periferije u savremenim tekstovima srpske kulture”).
Opis projekta:
Cilj mog rada je analiza srpskog nacionalnog identiteta, ideologije i nasilja u dominantnom diskursu (centru) u odnosu na diskurse u manjinskim kulturama (periferije). Pod „centar” podrazumevam Beograd, vladu, državni aparat, a pod „periferije” Vojvodinu sa složenom, etničkom – u najvećoj meri mađarskom, i verskom – katoličkom, strukturom kao i Sandžak kao dominantno bošnjačku zajednicu sa jasno obeleženim verskim aspektom – islamom. Želim da istražim uticaj centra na periferije kao i da odgovorim na pitanje, postoji li taj uticaj u obrnutom smeru. Zanima me takođe samo mesto sukoba perifernih identiteta sa građenim od strane države dominantnim nacionalnim identitetom. Politička situacija kao i istorija biće jedino pozadina, uvod u moj rad, jer će mi glavni materijali za analizu predstavljati savremeni tekstovi srpske kulture. „Tekst kulture” razumem na način kako su to opisali Jurij Lotman i Boris Uspienski[1], dakle ne mislim samo na književnost nego takođe na film, slikarstvo, muziku, festivale i proslave, spomenike i sve druge „proizvode“ ljudske delatnosti u oblasti kulture. Istražujući kulturno nasilje u službi ideologije, pokušaću da identifikujem i opišem načine prisvajanja prostora (fizičkog i metaforičnog) kroz planirane akcije centralnih ili periferijalnih aktera moći. Vremenski okvir mog istraživanja obuhvata period od 2000.-2020. godine.
[1] Jurij Lotman, Boris Uspienski, O semiotycznym mechanizmie kultury, tł. J. Faryno, u: Semiotyka kultury, odabrali i priredili: E. Janus, M.R. Mayenowa, Varšava, 1975, s. 149.