Ime i prezime
Jovica Pavlović
Afilijacija
Institut za evropske studije – istraživač saradnik
Kontakt email
jovica.pavlovic@ies.rs
Kratka biografija
Jovica Pavlović je istraživač saradnik Instituta za evropske studije. Rođen je 1989. godine u Varšavi (Poljska). Odrastao je u Njujorku (SAD), Stokholmu (Švedska) i Obrenovcu (Srbija). Tokom boravka Stokholmu (2005 – 2011) završava Međunarodnu srednju školu Stokholmkog regiona, a potom upisuje Fakultet političkih nauka Stokholmskog univerziteta. Tamo stiče zvanje diplomiranog politikologa, a kasnije i zvanje master politikologa, postavši – u svojoj dvadeset drugoj godini – najmlađi master politikolog Stokholmskog univerziteta. Pokazavši akademski potencijal tokom studija, 2013. godine odlučuje da upiše doktorske studije političkih nauka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju „Primena etike secesije u proceni opravdanosti zahteva za otcepljenjem u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi“ odbranio je 2022. godine. Pored karijere u nauci, aktivan je i u sektoru civilnog društva. Stalni je saradnik Centra za primenjene evropske studije, gde obavlja ulogu istraživača na različitim istraživačkim projektima. Učestvovao je u realizaciji mnogih međunarodnih projekata, među koje spada i projekat „Zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine i održivi razvoj – stanje u Srbiji i iskustva članstva Hrvatske u Evropskoj uniji“, koji sprovode Institut za evropske studije i Pravni fakultet Osijek, uz podršku Fondacije Hans Zajedel. Bivši je stipendista Fondacije Konrad Adenauer i Beogradske otvorene škole. Pored srpskog, tečno govori engleski, a služi se i švedskim jezikom. Oženjen je i otac jednog deteta
Apstrakt projekta
Naslov istraživanja: Ka energetskoj tranziciji kroz prekograničnu međuopštinsku saradnju – neistraženi potencijali decentralizacije i demetropolizacije
Sažetak: Postojeći pristup zelenoj/energetskoj tranziciji u zemljama Zapadnog Balkana pretežno se oslanja na podsticanje velikih/centralizovanih „top-down“ državnih projekata koji podrazumevaju prelazak sa upotrebe fosilnih goriva na čistije – ali i dugoročno održivije – izvore energije u različitim oblastima industrijske proizvodnje. Iako od krucijalnog značaja, predočeni pristup energetskoj tranziciji predstavlja samo jedan vid njene realizacije. Drugi neizmerno važan segment uspešnog sprovođenja energetske tranzicije jeste onaj koji se oslanja na decentralizovani „bottom-up“ pristup; pristup koji teži uvećanju i maksimalnoj primeni kapaciteta kako lokalnih samouprava, tako i samog stanovništva, radi postizanja ciljeva vezanih za energetsku tranziciju. Međutim, potencijali „bottom-up“ pristupa energetskoj tranziciji ostaju nedovoljno istraženi, posebno u Srbiji, gde smanjenje zagađenja životne sredine, pritom, predstavlja težak zadatak koji neminovno iziskuje i aktivnije građansko angažovanje.
U tom pogledu, iskustvo susednih EU zemalja može biti ključno u vidu:
- prilagođavanja i implementacije u susedstvu već uspešno primenjenih „bottom-up“ inicijativa i politika zelene/energetske tranzicije, ali i
- olakšavanja lokalne zelene/energetske tranzicije kroz prekograničnu međuopštinsku saradnju susednih jedinica lokalne samouprave; saradnju koja bi za cilj imala kako prenošenje iskustava („know-how“), tako i zajedničko realizovanje relevantnih projekata.
Ovo istraživanje stoga teži identifikaciji neistraženih potencijala prekogranične međuopštinske saradnje s ciljem efikasnijeg, uspešnijeg i potpunijeg sprovođenja energetske tranzicije. Kao takvo, namenjeno je glavnim „stakeholder-ima“; prevashodno predstavnicima lokalnih samouprava, lokalnim aktivistima/organizacijama posvećenim zelenim politikama, ali i opštoj populaciji. Rezultati istraživanja – koje je interdisciplinarno, budući da se oslanja na metodologiju pravnih, političkih i ekonomskih nauka – biće korisni u pogledu olakšavanja, dodatnog podsticanja i pripreme terena za prekograničnu međuopštinsku saradnju usmerenu ka energetskoj tranziciji Republike Srbije.