Ime i prezime
Milan Skobić
Afilijacija
Doktorand iz sociologije na Univerzitetu Northeastern u Bostonu, SAD
Kontakt email
skobic.m@northeastern.edu
Kratka biografija
Milan Škobić rođen je u Beogradu 1991. godine. Završio je osnovne studije Etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i master studije iz Sociologije i Socijalne antropologije na Srednjeevropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti. Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije na univerzitetu Northeastern u Bostonu, SAD. U svojoj doktorskoj disertaciji proučava položaj zaposlenih kod stranih investitora u Srbiji i proces kreiranja industrijske politike i strategije korporativnog upravljanja u Srbiji. On se nada da bismo, posvećujući veću pažnju ovom procesu, mogli bolje procijeniti efekte institucionalnih aranžmana rada i razmjene i predložiti rješenja koja služe održivijem stvaranju i redistribuciji bogatstva.
Apstrakt projekta
Ovo istraživanje polazi od toga da je jedan od glavnih izazova izgradnji solidarnosti na industrijskim radnim mestima fragmentacija radništva po različitim kratkoročnim interesima, pripadnostima, lokalnim klasnim i političkim dinamikama, i vezama sa menadžmentom na radnim mestima. Teza koja se želi ispitati je da poslovne prakse kompanija, uslovljene njihovom konkretnom pozicijom u globalnim lancima snabdevanja, dovode do različitih linija podela među radnicima/ama, i prema tome različitih prepreka razvijanju solidarnih odnosa. Zbog toga, ovo istraživanje tvrdi da u ovom trenutku nije dovoljno detektovati opšte probleme radništva u Srbiji, već da je potrebno ispitati konkretni proces nastanka različitih problema i linija podela među radnicima/ama. Tako se mogu identifikovati konkretne politike i ideje koje mogu podržati i ohrabriti radništvo u imenovanju i izgradnji potrebnih odnosa solidarnosti. Ovo istraživanje bi se oslonilo na proučavanje javno dostupnih dokumenata o poslovanju kompanija, na rekonstruisanje mreže dobavljača, klijenata, i lanaca snabdevanja u kojima se fabrika nalazi, i na intervjue sa bivšim i sadašnjim zaposlenima u proizvodnji i administraciji. Kombinovanjem tih podataka, može se dobiti precizna slika o poziciji tih fabrika unutar kompanija kojima pripadaju, jasna ideja o poziciji tih kompanija u globalnim lancima snabdevanja (supply chains) i presek stanja industrijskih odnosa između radnika i menadžera. Takvo razumevanje pozicije individualnih fabrika može omogućiti bolji pregled prilika za javne politike koje mogu da podrže izgradnju institucionalne inkluzije i solidarnosti, da podrže i ohrabre razvoj solidarnih veza među samim radnicima/ama, i da usklade principe solidarnosti sa ekonomskim i industrijskim razvojem.