Ime i prezime
Olha Njikorak (Olha Nykorak)
Afilijacija
Ivan Franko nacionalni univerzitet Lavova, Lavov, Ukrajina
Kontakt email
olha.nykorak@gmail.com
Kratka biografija
Olha Nikorak kombinuje funkciju istraživačice iz oblasti ustavnog prava na Ivan Franko nacionalnom univerzitetu u Lavovu i koordinaciju obrazovnih projekata kao menadžer projekta i programa na Ukrajinskom katoličkom univerzitetu. Prethodno, Olha je vodila istraživanje iz oblasti istočnoevropskih studija na Univerzitetu u Varšavi kao gostujuća istraživačica, studirala međunarodno javno pravo na Univerzitetu u Tartuu i vodila istraživanje na Univerzitetu u Gracu. Svoje analitičke veštine i iskustvo u kreiranju politike stekla je kao pravni i politički savetnik poslanika u ukrajinskom parlamentu, kao i vodeći analitičke izveštaje i masivne onlajn kurseve u istraživačkim centrima. Olha je alumna Policy Designers Network i ReThink.CEE programa nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Diplomirala je na poljskom i evropskom pravnom fakultetu Jagelonskog univerziteta, a bila je i stipendista Evropskog foruma Alpbah. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju ustavni identitet, zloupotrebu prava kroz iskrivljene pravne narative, evropske ustavne vrednosti, transnacionalno ustavno pravo zasnovano na zajedničkim vrednostima i međusobnu vezu između nacionalnog i nadnacionalnog prava.
Apstrakt projekta
U ovom istraživanju će se koncept „identiteta“ okarakterisati sa stanovišta filozofije, psihologije i sociologije. Na osnovu ovih različitih pristupa izdvojiće se opšte crte identiteta kao društvenog kolektivnog koncepta.
Pojam ustavnog identiteta se često koristi u svrhe evropskog i unutrašnjeg prava. Ipak, s obzirom na primere novoformiranih ili preformulisanih ustavnih identiteta u Ukrajini i balkanskim državama, neophodno je preispitati njegovo shvatanje ne samo u kontekstu zaštite domaćeg prava od nadnacionalnih pravila, već i kao prirodu konstitutivne vlasti ljudi koji mogu da konsoliduju naciju i podrže nacionalnu bezbednost. U cilju istraživanja geneze koncepta ustavnog identiteta, uporediće se njegov istorijat nastanka i funkcije.
Univerzalne ustavne vrednosti, kao što su ljudsko dostojanstvo, pravda, demokratija i vladavina prava, čine integrišuće karakteristike identiteta, dok su razlike definisane nacionalnim ustavnim vrednostima. Među njima su najkarakterističniji ustavni status državnog (ili službenog) jezika, ustavna preferencija sekularizma ili sekularnosti, ustavni pristup nacionalnoj bezbednosti, kao i spoljne geopolitičke orijentacije i oblici ispoljavanja nacionalnog identiteta. Sve ove karakteristike biće detaljno opisane u istraživanju zasnovanom na primerima Jugoistočne, Istočne i Centralne Evrope.
Istorija stvaranja ustava sveta pokazuje: nagon za jedinstvom kao suštinom ustavnog identiteta u početnoj fazi je nastao zbog pretnji (za Ukrajinu je to posebno aktuelno trenutno). Tri glavne vrednosti su zaštićene pre svega ustavima: život, bezbednost i imovina. U Ukrajini, kao državi kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, menja se i ustavni identitet, pre svega zbog usklađivanja zakonodavstva sa acquis communautaire. Formiranje ustavnog identiteta može se podeliti u tri etape: pre 2014. godine (Revolucija dostojanstva), od 2014. do 2022. godine, i posle 24. februara 2022. godine. Do 2014. godine, primarni zadatak je bio da se liši sovjetsko nasleđe. Međutim, 2014. godine akcenat se pomerio: najvažnije je bilo razviti sopstveni model ustavnog identiteta, koji, štaviše, potvrđuje težnju za evropskim integracijama.
Rat je dokazao da se ukrajinska konsolidacija pre svega zasniva na ustavnim vrednostima, prvenstveno na vrednostima dostojanstva i slobode. Iako su kulturne, verske i jezičke granice izgledale mutne, ustavna osnova bi trebalo da ujedini naciju od Lavova do Harkova i od
Kijeva do Mariupolja. Stoga, ovo istraživanje ima za cilj da otkrije ulogu ustavnog identiteta Ukrajinaca na osnovu teritorijalnog integriteta i bezbednosti i obrnuto.