Ime i prezime
Valentina Otmačić
Afilijacija
Centar za studije mira i konflikta, Univerzitet u Rijeci
Kontakt email
valentina.otmacic@uniri.hr
Kratka biografija
Valentina Otmačić je istraživačica i praktičarka u oblastima mira, transformacije sukoba i ljudskih prava. Doktorirala je mirovne studije na Univerzitetu u Bredfordu (UK), sa tezom pod naslovom „Odupiranje podeli po etničkim linijama: studija slučaja dve zajednice koje su izazivale diskurse rata tokom jugoslovenskog sukoba 1991-1995. godine“. Njena glavna istraživačka interesovanja su u oblastima otpora nasilju i konstruktivne transformacije sukoba. Objavila je nekoliko poglavlja u knjigama i članaka o ovim temama. Trenutno sprovodi istraživanje o otporu na nasilje zasnovano na identitetu i segregaciju u Severnoj Irskoj.
Kao praktičarka, radila je sa nekoliko agencija Ujedinjenih nacija i međunarodnih nevladinih organizacija koje su podržavale ratom pogođene civile u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Tanzaniji, Burundiju, DR Kongu, Libanu i Kolumbiji. Takođe, stručna je za strateško zagovaranje i trener za transformaciju sukoba. Njenu knjigu resursa „Konflikt kao izazov: jačanje kapaciteta dece za konstruktivnu transformaciju sukoba“ objavio je u Libanu Arapski resursni centar za popularnu umetnost.
Apstrakt projekta
Sećanje na dobre stvari: mobilizacija nasleđa međuetničke solidarnosti i saradnje za podršku kulture zajedničke budućnosti
Zvanični narativi o prošlosti u zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije su gotovo isključivo fokusirani na nasilje. Pružajući pojednostavljene prikaze „naših heroja/žrtva“ i „njihovih zlikovaca“, ovi narativi snažno doprinose postojanju etnonacionalističkih planova i produbljivanju međuetničkih podela u regionu. Istovremeno, proživljena iskustva saradnje, prijateljstva i zajedničkih dostignuća pripadnika različitih etničkih grupa sa prostora bivše Jugoslavije, iako obilna, izgleda da se ignorišu i izlažu „namernom zaboravu“.
Negativna i pozitivna sećanja se mogu aktivirati za promovisanje specifičnih političkih i društvenih agendi. Međutim, dok su mehanizmi za primenu negativnih sećanja na međugrupna neprijateljstva radi mobilisanja ljudi za (dodatno) nasilje opširno proučavani, postoji praznina u znanju o aktiviranju pozitivnih kolektivnih sećanja za podršku nenasilnim političkim agendama.
Glavni cilj studije Sećanje na dobre stvari je da istraži na koje načine se mogu strateški mobilisati pozitivna međuetnička iskustva i dobra sećanja na zajedničku prošlost kako bi se podržala kultura zajedničke budućnosti. Kako bi se obradilo ovo istraživačko pitanje, prvo ću predstaviti učenje o strateškoj upotrebi pozitivne prošlosti u praksama tri etnički različite zajednice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koje su se odupirale etničkoj segregaciji i nasilju tokom ratova 1991-1995. godine. Drugo, ispitaću trenutno stanje integracije ovakvih pozitivnih narativa u javnom pamćenju na lokalnom i nacionalnom nivou. Na kraju, cilj mi je da identifikujem i ocrtam mogućnosti za strateško raspoređivanje pozitivne međuetničke prošlosti u izgradnji zajedničke budućnosti u jugoistočnoj Evropi zamišljene kao regiona u kojem se, kako se izrazio ratni gradonačelnik grada Tuzle Selim Bešlagić, „nacionalne, političke i verske razlike među građanima ne smatraju prokletstvom, već izvorom lepote i bogatstva“.