Protesti se mogu smatrati važnom odrednicom savremenog doba, kako u globalnom tako i u nacionalnom kontekstu. Poslednje decenije obeležile su okupljanja ljudi povodom različitih problema u raznim javnim prostorima, od Arapskog proleća, preko pokreta Indignados, Okupirajte Vol strit, Kišobran revolucije, do Protesta protiv nasilja. Protesti i pokreti uvek predstavljaju izazov za demokratsku politiku i insititucije bez obzira na to da li se bore za alternativnu budućnost i protiv prekarnog života, ili nasuprot tome zagovaraju povratak homogenom narodu, panevropski nacionalizam ili neke druge ideje suprotstavljene demokratskim principima. Ovo predavanje polazi od pretpostavke da protesti uvek nose demokratksi potencijal iako se materijalizuju u različitim formama, i da je zbog toga važno kontinuriano razmatrati proteste u vezi sa demokratskim poretkom. U zavisnosti od tipa političkog poretka, politički režimi različito tretiraju proteste i medijska slika o protestima predstavlja važnu refleksiju stepena demokratije, medijske slobode i polarizacije društva. Na osnovu četrdesetogodišnje tradicije istraživanja medijske reprezentacije protesta mahom u liberalnim demokratijama uočeni su obrasci medijskog izveštavanja koji podržavaju status quo nasuprot zahtevima koje društvene grupe iskazuju u javnom prostoru, marginalizujići njihove ciljeve i sredstva. Ovi obrasci, poznati kao paradigma o protestima, uključuju stavljanje protesta u negativne okvire (predstavljanje protestanata kao nasilnih, socijalno devijantnih, manjine koja uzurpira prava većine), favorizovanje zvaničnih izvora (vlade, policije) naspram perspektive protestanata, dovođenje u pitanje ciljeve i izvornost protesta. Oslanjajući se na paradigmu o protestima, cilj ovog predavanja je da pokaže kako se protesti diskredituju u hibridnim režimima, pozivajući se na analize medijskog predstavljanja protesta u Srbiji (Protest protiv diktature, Protest protiv nasilja) i Mađarskoj.

Ana Milojević je docentkinja na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu političkih nauka, angažovana na studijama novinarstva i komunikogije. Alumnistkinja Mari Sklodovska Kiri stipendije, koju je koristila kao postdoktorksi istraživač na Univerzitetu u Bergenu, Departmanu za informacione nauke i medijske studije (2020-2022). U svojim istraživanjima bavi se digitalnim i demokratskim transformacijama medija i novinarstva, kao i vezom demokratije i medija, uključujući i medijsku reprezentaciju protesta i migracija.