Mauricio Feraris se već godinama bavi ulogom pisanja i dokumenata, pažljivo opisujući njihovu fenomenologiju i njihovo podupiranje socijalne ontologije. Sledeći Deridu, on kaže da „nema ničeg društvenog izvan teksta“, ukazujući da su svi elementi društvene stvarnosti kontekstualizovani. Feraris predlaže da socijalne objekte ne razumevamo primarno u smislu intencionalnosti i interpretacije, nego dokumentalnosti i inskripcije – socijalni akti su zabeleženi, sačuvani, referencirani i korišćeni. Poslednja Ferarisova knjiga Doc-humanity razmatra prošlost i sadašnjost kako bi sagledala budućnost koja nas čeka, budućnost koja je mnogo srećnija i humanija nego što bi to nihilisti moderne mogli da pomisle. U odgovoru na pitanje „Ko smo mi?“ Feraris analizira svetsku mrežu (veb) pre nego što je ona uopšte postojala, prateći novu viziju čoveka koji nije otuđen, nego razotkriven tehnologijom – od prvog komada kremena do mobilnog telefona. Osvrćući se na pitanje „Odakle dolazimo?“ on oslikava veliku metafizičku fresku koja razotkriva moći beležaka i dokumentacije koji su do sada bili skriveni, ali su postali vidljivi sa pojavom interneta. Napokon, sa pitanjem „Kuda idemo?“ Feraris predstavlja svet koji nas čeka: ne svet opadanja, nego napretka.  Možemo da zamislimo ljude bez interneta (kakvi smo i sami do nedavno bili), ali ne i internet bez ljudi. Ova knjiga pita – i preliminarno odgovara – zastrašujuće pitanje, ko će da plati za takvu poželjnu budućnost, izvesno neko ko je u dohvatu?

Učesnici seminara: Marko Konjović, Miloš Ćipranić, Aleksandar Ostojić, Aleksandar Fatić, Mark Losoncz, Nataša Schmelz, Ana Lipij, Ivan Nišavić, Milan Urošević

Mauricio Feraris predaje teorijsku filozofiju na Univerzitetu u Torinu i predsednik je Labont-a (laboratorije za ontologiju). Takođe, vodi Institut za napredne studije „Scienza Nouva“ posvećen Umbertu Eku koji ujedinjuje Univerzitet i Politehniku u Torinu oko pitanja osmišljavanja održive budućnosti, kako sa kulturalnog, tako i sa političkog stanovišta. Jedan od osnivača „novog realizma“ tokom svoje duge karijere razvio je novi način mišljenja i istraživanja u barem četiri oblasti: hermeneutici, estetici, ontologiji i filozofiji tehnologije.