Sumnje u prirodu, karakter ili čak i samo postojanje Boga javljali su se tokom istorije prilikom različtih prirodnih katastrofa, bolesti i slično. Ali sa istrebljivačkim masovnim zločinom kakav je predstavljala Šoa, sa dotad nezamislivim nepočinima koja su jedna božja stvorenja počinila nad drugima, pitanja “Kakav je to Bog kada tako nešto dozvoljava?“ Ili, zaoštrenije, “Da ga ima, zar bi to dozvolio?” postala su umesnija i glasnija nego ranije. Teološke doktrine različitih religija nastoje da izađu na kraj sa izazovom koji im je obim stradanja u Drugom svetskom ratu uputio: kako razumeti tu “epizodu” s obzirom na istorijski plan dobroga Boga; kakvu ulogu mogu imati sistematski progoni, logori, patnje u Promisli. Ili, s druge strane pitano: kako opravati Boga pred očitim i bezbožnim i nečovečnim (ne)delima; ako ga ona i ne osporavaju, da li je to isti onaj Bog u kojeg se dotad verovalo?

Tema ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta biće upravo da li se nešto izmenilo ili “inoviralo” u bogoslovskoj misli: da li je uopšte, kako je i koliko uspešno ona tematizovala status Bogu s obzirom na iskustvo Holokausta.

Program manifestacije