Da bismo razumeli savremene načine sećanja na Holokaust počinjenog tokom 1941. i 1942. godine u nemačkoj vojno-okupacionoj zoni „Srbija“, neophodno je zaroniti u istoriju i razne taloge sećanja koji su se nizali od kraja Drugog svetskog rata do danas. Tvrdimo da su od vremena socijalističke Jugoslavije, tokom njenog raspada krajem 20. veka, pa do danas stvorena najmanje tri sedimentna ležišta sećanja na Holokaust, čija analiza nam može pomoći da razumemo današnje načine pamćenja Srbije i srpskog društva pomenutog zločina.

Stefan Radojković (1984) je istraživač-saradnik na Institutu za političke studije u Beogradu, diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za istoriju (2009). Poslediplomske studije nastavio je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde je stekao zvanje mastera politikologa za međunarodne poslove 2014. godine odbranivši master rad “Dugotrajni društveni sukobi – Kosovo i Metohija od 1980. do 2008. godine”. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu sa disertacijom “Prakse otpora i saradnje Srba na Kosovu i Metohiji u odnosu na misiju Ujedinjenih nacija od 1999. do 2008. godine”.

Predavanje je deo ciklusa “Holokaust i genocidi u 20. veku: otvorena predavanja” koji Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu organizuje zajedno sa partnerima u okviru projekta „Uvođenje prvog master programa u studijama Holokausta i genocida u Srbiji“, koji podržava Ambasada SAD u Srbiji. Projekat je podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.