[Predavanje] Sergej Ševčenko – Izgubljeni u vremenu i prostoru. Migracije, ‘zavisnost od droga’ i epistemiološka nepravda (SolidCareLab)
Studije zavisnosti često definišu zavisnost od droga kao „vremenski poremećaj“. U ovom kontekstu se prvenstveno identifikuju tri vrste vremenskih neusklađenosti: 1) neusklađenost između podložnosti pojedinca iskušenju i njegovih dugoročnih želja; 2) neusklađenost između vremenskog iskustva osobe sa zavisnošću od droge i društveno prihvaćenih sredstava za izražavanje takvih iskustava; 3) neusklađenost između vremenskog okvira u kojem živi osoba zavisna od droge i ostatka društva (neuspeh društvene sinhronizacije).
Prve dve vrste neusklađenosti razmatrane su u kontekstu bioetičkih debata i u narativnim istraživanjima o zavisnosti. Oni su uglavnom povezani sa dva široko raspravljana oblika epistemičke nepravde: nepravdom svedočenja i hermeneutičkom nepravdom. Prvi tip prvenstveno nastaje zbog negativnih stereotipa i stigmatizacije, dok se drugi javlja kada su interpretativni alati dominantne zajednice neadekvatni za izražavanje nečijih iskustava.
Treći tip neusklađenosti, koji se odnosi na vezu između zavisnosti od droge i neuspeha društvene sinhronizacije, bio je predmet studija upravljanja vremenom i studija o budžetiranju vremena. Međutim, njegova veza sa epistemičkom nepravdom je zanemarena. Problem je u tome što osobe koje su zavisne od droga često ne mogu da komuniciraju ili, tačnije, ne mogu traže pomoć od zdravstvenih ustanova kada su tome najsklonije i kada im je pomoć preko potrebna.
Iskustvo prisilne migracije pomaže nam da bolje prepoznamo ovaj aspekt epistemičke nepravde. Prolazeći kroz niz tranzicija u „ne-mestima“, kao što su železničke stanice, privremena skloništa i bolnice, imigranti se nalaze prvenstveno u stanju čekanja, te su isključeni iz drugih društvenih temporalnosti. Kada se ovo iskustvo preklapa sa zavisnošću od droge, pojedinci se nađu u dvostrukom stanju asinhronije i u dvostrukoj epistemičkoj izolaciji.
Sergej Ševčenko je trenutno gostujući istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Doktorirao je filozofiju medicine i magistrirao biologiju. Njegovo istraživanje usredsređeno je na epistemičku nepravdu u zdravstvu, kao i na etička i socijalna pitanja ljudskog unapređenja. Pored toga, osnivač je Opservatorije za komparativnu bioetiku, Udruženja nezavisnih filozofskih instituta (Pariz, Francuska).
Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.