Novi roman Larsa Iyera pod naslovom My Weil prati doživljaje grupe studenata koji pohađaju doktorski program Studija propasti. Vreme koje provode zajedno ispunjavaju dijalozima o predstojećoj apokalipsi, razgovorima o besmislu akademskog života i statusu umetnisti posle “smrti umetnosti”. U pozadini svih tih razmišljanja nalazi se bogata istorija mančesterske muzičke scene (Joy Division, New Order, The Smiths, Happy Mondays, itd.). U jednom trenutku ovoj grupi će se pridružiti nova studentkinja, Simone Weil, koja će neočekivano postati glavni lik u filmu koji pomenuta grupa doktoranata snima. U razgovoru o ovom delu biće reči o Iyerovoj samo-ironiji koja se nalazi u temelju njegove umetničke prakse, o teorijsko-filozofskim uticajima koji su ga formirali, kao i o odnosu između filozofije i književnosti u njegovim umetničkom delu.

Serija razgovora ovakvog tipa koja će uslediti u narednom periodu biće ostvarena u saradnji između The European Graduate School iz Švajcarske i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Učesnici:

Lars Iyer je romanopisac, filozof i predaje Kreativno pisanje na Univerzitetu u Njukaslu gde je prethodno predavao filozofiju. Njegova interesovanja su estetika (naročito filozofija književnosti i muzike) i politička filozofija. Objavio je dve knjige o Mauriceu Blanchotu (Blanchot’s Communism i  Blanchot’s Vigilance). Posle toga pojavljuje se njegova “Spurious trilogija” koja se sastoji od sledećih romana: Spurious, Dogma i Exodus (svi objavljeni u izdanju Melville House). 2014. Iyer je započeo novu trilogiju romanom Wittgenstein Jr (Melville House), a 2019. izašao je Nietzsche and the Burbs (Penguin Random House). My Weil je njegov šesti roman.

Kristofer Finsk je predsednik The European Graduate School, Svajcarska i profesor emeritus na Univerzitetu u Aberdinu. U svom delu bavi se Martinom Hajdegerom, Morisom Blanšoom, Valterom Benjaminom, kao i savremenim umetnicima poput Fransisa Bejkona i Salvatora Pulje. Napisao je: Heidegger, Thought and Historicity (Cornell, 1986), Language and Relation: that there is language (Stanford, 1996), Infant Figures: The Death of the Infans and Other Scenes of Origin (Stanford, 2000), The Claim of Language: A Case for the Humanities (Minnesota, 2004), Last Steps: Maurice Blanchot’s Exilic Writing (Fordham, 2013).

Aron Akilina radi na Departmanu za engleski jezik pri Univezitetu na Malti. Pre toga, predavao je na Lancaster univerzitetu. Objavio je više poglavlja i članaka u akademskim publikacijama, a bavi se i kreativnim pisanjem. Njegova najnovija knjiga nosi naslov The Ontology of Death (Bloomsbury, 2023) i zasnovana je na njegovoj doktorskoj disertaciji. Bavi se ukrštanjima književne teorije i kontinentalne filozofije (sa naročitim fokusom na kvir teoriju, kreativno pisanje i spekulativnu fikciju).

Moderator:

Nemanja Mitrović se bavi teorijom književnosti, odnosom između etike, filozofije i književnosti kao i delom francuskog teoretičara i pisca Morisa Blanšoa. Doktorske studije završio je 2014. godine u Centru za modernu misao (Center for Modern Thought) pri Univerzitetu u Aberdinu. Odbranio je rad pod naslovom The (Im)Possibility of Literature as the Possibility of Ethics pod mentorstvom profesora Kristofera Finska. Prerađena i proširena verzija ovog rada objavljena je 2017. godine. Njegova druga knjiga nosi naslov Nekoliko definitiva o Infinitivu (MostArt Jugoslavija, Beograd). Od 2018. do 2022. godine radio je kao docent na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Zaposlen je kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Zajedno sa Majom Bajić sa francuskog je prevodio dela Morisa Blanšoa i Žana-Filipa Tusena.

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.