Letnja škola W A T E R S C A P E S in HERITAGE and ENVIRONMENT približava, u istom idealnom i praktičnom okviru, kulturno nasleđe i očuvanje životne sredine, osnovne resurse u isto vreme dragocene i veoma ograničene. Glavni akteri koji učestvuju u korišćenju ovih povezanih resursa su lokalne zajednice jer one održavaju najdublju vezu i sa nasleđem i sa životnom sredinom u njihovom poznatom kontekstu.

Osnovna ideja Letnje škole je da omogući polaznicima da uče na kooperativan način i da dele ograničene resurse. Znamo da su u Antropocenu svi osnovni resursi ograničeni i da njima treba upravljati mudro i pažljivo. Na brodu, voda i prostor su ograničeni resursi, pa je prvi didaktički cilj njihovo deljenje.

Prvi fokus je na vodi. Voda je medijum povezivanja, materijalna veza između zajednica i mesta, kroz istoriju i danas. Voda pripada svima, ona je živa u svojim pokretima i transformacijama. Voda povezuje lokalitete nasleđa i vanredne situacije u vezi sa životnom sredinom. Voda zahteva da svaka akcija bude kolektivna, zajednička, fluidna i globalna. Voda nije samo prirodni resurs, već pre socio-kulturni konstrukt. Da bismo naglasili njegovu društvenu vrednost, odlučili smo da preimenujemo klasični pristup “rada na terenu” u “rad na vodi”.

Drugi fokus je na brodu kao radnom prostoru. Životni i radni prostor deli zajednica učesnika nedelju dana, pozivajući na duboko razmišljanje o održivosti pomorskog života i skrećući pažnju na pravo značenje deljenja resursa na koje se oslanjamo.

Treći fokus je na hrvatskim obalama kao primerima antropocenske složenosti, gde se zajednički identitet, zajednička istorija, zajedničke teritorije i nasleđe sukobljavaju s granicama, propisima i potrebama. Fokus je na dubokoj interakciji između akademika, studenata i lokalnih zajednica koja pruža složen, ali plodonosan skup podataka za razumevanje mesta u zajedničkoj perspektivi.