Predavanje ispituje  uticaj teorije na posmatranja u prirodnim naukama, pružajući odgovor na pitanje: postoji li teorijski nezavisno posmatranje?  Fenomen poznat kao „pojmovni višak“ koji upućuje na to da pojmovi uvek izražavaju više ili manje od stvari koje označavaju predstavljao je glavni problem u prevođenju empirijskih iskaza u teorijske iskaze, što je ujedno predstavljalo i prepreku dolaska do apsolutno evidentnog, sigurnog – „pravog“ znanja koje bi po nekim uverenjima prirodne nauke trebalo da omoguće. I pored neuspeha koji je doživeo projekat logičkog empirizma u nameri da izvrši racionalnu rekonstrukciju „idealne“ nauke, imperativ evidentnosti kao garancije naučnosti, koji se ogleda u naivnom proterivanju svake neodređenosti iz nauke i dalje je prisutan u savremenoj nauci i čini okosnicu realizam – anti-realizam debate. Ovi problemi biće ispitani prevashodno analizom Dijemove i Kvajn – Dijemove hipoteze, ali će ta analiza pored stavova Dijema i Kvajna, uključiti i one njihovih kritičara, kao i Kuna, Nejgela, Popera.  Dovodeći ih u vezu sa problemima teorijskog reprezentacionalizma, predavanje će demonstrirati sledeće: 1. Stav da su sva posmatranja „teorijski-vođena“ ne može se odbaciti postuliranjem „nezavisnog posmatranja“. 2. Kritike Dijemove teze nisu validne – izolovane hipoteze je jednako teško opovrgnuti kao i potvrditi. Semantički zjap između empirijskih i teorijskih iskaza ne može biti prenebregnut, čak ni uz pomoć funkcionalizma. Na osnovu iznesenog u tri naveden tačke rad tvrdi da je „neodređenost“ u nauci njen konstitutivni element, te da kao takav, ne predstavlja nikakvu prepreku naučnosti koju treba po svaku cenu odstraniti. Odnosno, zahtevi za apsolutnom evidentnošću, objektivnošću i proterivanju „neodređenosti“ iz nauke čine više štete samoj nauci nego li što doprinose njenom razvoju.

Aleksandar Ostojić je asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, kao i spoljni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Njegove oblasti interesovanja su filozofija renesanse i moderne, filozofija nauke i filozofija obrazovanja. Nosilac je nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za najbolji master rad iz filozofskih ili sociološki nauka na teritoriji RS koju je dobio 2019. godine,  kao i nagrade za „najboljeg mladog istraživača“ na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti društvenih nauka, dodeljenom 2021.

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.