Ideja „industrije Holokausta“ provejava američkim javnim diskursom najmanje tri decenije oličena u poznatom sloganu „Nema boljeg biznisa od Šoe“ (There’s no business like Shoah business). Nema konsenzusa  ni oko toga ko je tvorac ove izreke,  ni o kakvom je (sve) preduzeću zapravo reč, ali mnoštvo autora koji referišu na ovu pojavu složni su u tome da nigde etički imperativ Holokausta nije toliko izneveren koliko samim postojanjem „Šoa biznisom“. Pozivanje na njega smešta se i u  aktelne rasprave o „novom antisemitizmu“: takvo etiketiranje  nesumnjivo je postalo oružje radikalno desnih struja koje  u potpunosti negiraju postojanje ili makar obim Holokausta, ali je deo i šire rasprostranjene kritike upućene jevrejskim zajednicama i posebno Državi Izrael zbog instrumentalizaciju jevrejskog stradanja u političke svrhe. 

Cij ovog predavanja baziranog na uvodnoj studiji knjige Industrija Holokausta (Akademska knjiga/IFDT 2024) koju su priredili Vera Mevorah, Predrag Krstić i Marija Velinov, je da rasvetli na šta se misli kada se govori o industriji Holokausta. To jest, da pokuša da razjasni ideju koja je, i mimo svoje upotrebne kontroverznosti, čak i u stručnoj javnosti prisutna kao bauk; najčešće doduše kao usputni komentar o (zapadnjačkoj) memorijalnoj kulturi, a ne kao precizno definisana pojava o kojoj se razgovara i pregovara, formiraju strane i zagovaraju rešenja.

Predavanje je deo ciklusa “Holokaust i genocidi u 20. veku: otvorena predavanja” koji Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu organizuje zajedno sa partnerima u okviru projekta „Uvođenje prvog master programa u studijama Holokausta i genocida u Srbiji“, koji podržava Ambasada SAD u Srbiji. Projekat je podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Vera Mevorah je doktorka nauka umetnosti i medija i naučna saradnica pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. U periodu od marta 2020. do januara 2022. godine obavljala je funkciju koordinatorke ShoahLab: Laboratorije za izučavanje Holokausta IFDT i članica je DigiLab: Laboratorije digitalnog društva IFDT. Članica je Upravnog odbora međunarodnog Centra za sudbinu žena u Holokaustu (WHISC – Women in the Holocaust International Study Center) i upravnog odbora Memorijalnog centra „Staro sajmište“ Republike Srbije. Sarađivala je sa nevladinim organizacijama Haver Srbija, Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu (CIEH) i Terraforming network. Njena doktorska disertacija je pionirska studija odnosa Interneta i umetnosti u Srbiji. Preko 15 godina je bila aktivna u oblasti neformalne edukacije, muzičkog izvođaštva i muzičke pedagogije. Polja kojima se bavi u svojim istraživanjima su studije reprezentacije Holokausta, studije medija i komunikacije, studije Interneta i digitalne kulture, savremena umetnost i teorija umetnosti.