BUDUĆNOST VEŠTAČKE INTELIGENCIJE (AI): DRUŠTVENI I KULTURALNI ASPEKTI
Onlajn ciklus predavanja

Kevin LaGrandeur (New York Institute of Technology)
Implikacije digitalnog poboljšanja mozga

Neuralink, kompanija koju je osnovao Ilon Mask pre tri godine, jedna je od najistaknutijih kompanija koje razvijaju novi tip mozak-kompjuter interfejsa (Brain-Computer Interface—BCI): direktan, dvosmerni, digitalni sistem koji je robustan, kompaktan i bežični. Razlog zašto je Maskova kompanija privukla veliku pažnju je njegova izjava da dugoročni cilj kompanije prevazilazi sadašnju terapeutsku upotrebu interfejsa i ima za cilj spajanje ljudi sa veštačkom inteligencijom. Tim na Univerzitetu Južne Kalifornije predvođen Teodorom Bergerom razvio je takvo kognitivno poboljšanje: protetsku digitalnu memoriju koja implantira u mozak i može ne samo da nadomesti izgubljena sećanja kod osoba sa problema sa pamćenjem, kao što su pacijenti sa Alchajmerom, već i da veštački poboljša sećanja zdravih ljudi. Ovakvi pomaci obećavaju, ali sadrže i brojne opasnosti. BCI se već koristi za emocionalnu terapiju i terapiju raspoloženja kod psihijatrijskih pacijenata, a neki posthumanistički etičari smatraju da treba da se koristi, pored drugih tehnologija, za moralno unapređenje ljudske vrste. Ovakav interfejs bi takođe mogao radikalno povećati brzinu razmišljanja korisnika i sposobnost interakcije sa digitalnim mašinama, omogućavajući ljudima da se, na primer, takmiče sa veštačkom inteligencijom za poslove (ključna Maskova nada); međutim, BCI takođe predstavlja etičke probleme u vezi sa tim kome je dostupan, kao i u vezi sa bezbednošću i privatnošću. Podjednako zabrinjavajuće je i to što je Berger već koristio protetsko pamćenje da pacovima i primatima usadi lažna sećanja na iskustva koja nikada nisu imali. Neke od ovih upotreba inteligentne tehnologije su anticipirane u fikciji—posebno naučnoj fantastici. Moje predavanje će se pozabaviti obećanjima i zamkama ovih novih tehnologija koje su predstavljene u fikciji i stvarnom svetu, i mogućim rešenjima za opasnosti koje one nose.

Dr Kevin LaGrandeur je profesor emeritus na Njujorškom institutu za tehnologiju (NYIT), član Instituta za etiku i nove tehnologije (IEET), suosnivač njujorške posthumanističke istraživačke grupe (NY Posthuman Research Group), konsultantski stručnjak za Globalni institut za etiku veštačke inteligencije i član savetodavnog odbora Fondacije Lifeboat (koja traži načine da promoviše bezbedan razvoj nove tehnologije). Specijalizovao se za tehnologiju i kulturu, etiku i obrazovanje. Dr LaGrandeur je član osnivačkih uređivačkih odbora dva časopisa: AI and Ethics i Journal of Posthumanism. Takođe, član je osnivačke redakcije serije knjiga Critical Posthuman and Citizenship Studies izdavača Rowman and Littlefield. Objavio je više od 50 članaka i medijskih produkcija u stručnim i popularnim publikacijama i 2 knjige: Veštački robovi (2013), koja je osvojila nagradu za naučnu fantastiku i tehnologiju 2014, i Preživeti doba mašina (2017), sa sociologom Džejmsom Hjuzom (James Hughes). Trenutno sa kolegom Džonom Misakom (John Misak) razvija igru proširene stvarnosti koja pomaže studentima da razumeju Šekspira i njegov svet.

Ovo predavanje je deo onlajn ciklusa predavanja Budućnost veštačke inteligencije (AI): Društveni i kulturalni aspekti. U ciklusu učestvuju međunarodne stručnjaci koji će govoriti o filozofiji veštačke inteligencije, AI i post-digitalnoj estetici, kulturnim uticajima AI, AI (u) umetnosti, ne-ljudskoj agentnosti, društvenim transformacijama vođenim veštačkom inteligencijom i, generalno, našoj koegzistenciji sa veštačkom inteligencijom i digitalnim tehnologijama u svim aspektima svakodnevnog života. Ciklus organizuje Laboratorija za digitalno društvo [DigLab] Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.