Monya Baker je 2016. godine u časopisu Nature objavila rezultate studije u kojoj je 1576 istraživača zaposlenih na prestižnim univerzitetima bilo pitano o krizi replikabilnosti u oblastima kojima se bave. Oko 70% njih je tom prilikom izvestilo o tome da bar jednom nisu uspeli da ponove razultate istraživanja nekih drugih autora, a oko polovina njih da bar jednom nisu uspeli da ponove rezultate nekog svog prethodno objavljenog istraživanja. Ipak, ono što je naročito dovelo do diskusije u naučnoj javnosti, jeste podatak da je svega 23% njih pokušalo da objavi neuspele replikacije u naučnim časopisima, dok polovina od toga nije uspela u svojoj nameri – naučni časopisi su ih više puta odbijali. Iako su u ovoj studiji učestvovali istraživači iz različitih naučnih oblasti, u nauci se i dalje ne ulaže dovoljno napora da se nalazi prethodnih istraživanja proverave, a o krizi replikabilnosti se veoma retko govori.

Kada je u pitanju psihologija, pre nekoliko godina Centar za otvorenu nauku je pokrenuo projekat koji se zove Many Labs 2 u kome je tim od 186 istraživača u više od 60 laboratorija širom sveta sprovodio studije replikacije 28 eksperimenata koji se smatraju fundamentalnim u psihologiji. Zaključak istraživanja na 125 uzoraka i preko 15.000 ispitanika je bio sledeći – polovina istraživanja nije replicirana. Nekoliko godina kasnije Brajan Nosek je sa timom od 269 istraživača sprovodio studije replikacije 100 istraživanja objavljenih tokom 2008. godine u tri prestižna međunarodna časopisa. Zaključak ovog projekta je da rezultati oko dve trećine studija iz socijalne psihologije i oko polovine studija iz kognitivne psihologije nisu replicirani. Ovi i brojni drugi nalazi su doveli do brojnih pitanja, od konceptualnih, do onih koja se tiču akademskih prevara, pristrasnosti u interpretaciji rezultata, pristrasnosti u upotrebi statistike, naknadnog postavljanja hipoteza nakon obrađenih rezultata i sve većeg pritiska da se objavljuju radovi. Ovo predavanje će se baviti ne samo krizom replikabilnosti u nauci, sa posebnim osvrtom na psihologiju, već će ova tema bila povod da se diskutuje o ulozi koju politike naučnih časopisa i pritisak da se objavljuje imaju na razvoj krize u nauci.

Milica Lazić je doktorka psiholoških nauka i naučna saradnica zaposlena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U svom naučno-istraživačkom radu usmerena je na oblast mentalnog zdravlja, sa užim interesovanjima u oblastima kros-kulturnih istraživanja, psihologije rezilijentnosti, protektivnih faktora i subjektivnog blagostanja, a naročito u kontekstu aktuelnih i stresora iz perioda odrastanja. Dobitnica je brojnih nagrada za svoj naučno-istraživački rad.

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.