[Yorgos] Šta ukidanje klase može da nauči metafiziku?

Radikalna zbirka Endnotes unapređuje teoriju ukidanja klase. Endnotes smatra da će kapitalizam završiti kada se radnici – ili, tehnički rečeno, proletarijat – suoči sa sopstvenom pozicijom potlačene klase i uništi ga. Dakle, kapitalizam se ukida negiranjem preduslova za njegovo postojanje, a to je radnička klasa.

Danas, Endnotes ne propoveda normativnu smernicu koja će „od gore” usmeravati akcije društvenih pokreta. Naprotiv, društveni pokreti nastoje da proizvedu klasno ukidanje, i kao teorija i kao praksa, iz stvarnih akcija društvene borbe. Zbog toga, društveni pokreti pretpostavljaju da logika kapitalizma imanentno generiše kontradiktorni subjekt poznat kao proletarijat. Stoga se društvena borba i kapitalizam odražavaju kao eksplozivna pokretna kontradikcija koja čeka da se sama rastvori.

Sa metafizičkog stanovišta, odnos između društvene borbe i kapitalizma (kao opšteg društvenog odnosa) je odnos utemeljenja (eng. grounding). Ukratko, utemeljenje je ne-kauzalni odnos između entiteta. Za Endnotes, društvena borba je zasnovana na logici kapitalističkog društvenog odnosa. Utemeljenje podrazumeva da društveni odnos (kapital) određuje društvenu borbu, a ne obrnuto (zbog asimetrije). Međutim, Endnotes ne prihvata takav determinizam jer za njega odnose kapitala, u krajnjoj instanci, uspostavljaju ljudi, odnosno nova društvena borba. Da li to implicira da odnosi utemeljenja idu u suprotnom smeru i narušavaju asimetriju? Ako je to ispravno, onda je klasno ukidanje u suprotnosti sa mejnstrim konceptualizacijom metafizičkog utemeljenja. U ovom izlaganju, pokušavaću da preformulišem utemeljenje tako da može da reši sledeću zagonetku: Možemo li imati dvostruko utemeljenje od društvenog odnosa prema društvenoj borbi i obrnuto koje ima smisla i informativno je?

Yorgos Karagiannopoulos je doktorski student filozofije na Univerzitetu u Amsterdamu. Bavi se društvenom metafizikom i društvenim pokretima. Oblasti njegovog interesovanja uključuju političku teoriju, kritičku teoriju i marksizam.

[Aleksandra] Otkrivanje metafizike društvene promene

Ovo izlaganje počinjem sa sledećom pretpostavkom: ako razumemo metafiziku društvene promene, node smo osposobljeni da je pokrenemo u društveno željenom pravcu. U tom smislu, glavni cilj ovog izlaganja je da se analizira ova metafizika.

Kako bih u tome uspela, prvo ću pretpostaviti da se društvena promena dešava kada se desi promena u društvenim normama. Iz tog razloga, kako bismo razotkrili metafiziku društvene promene, tvrdim da moramo da razumemo način na koji postoje društvene norme i kako se one menjaju. Dalje tvrdim da ako razumemo metafiziku društvenih normi, onda smo  u poziciji da razumemo koje društvene akcije su neophodne kako bismo pokrenuli društvenu promenu.

Drugo, koristim Sperberov (1985) okvir Kulturnih Kognitivnih Uzročnih Lanaca (KKUL) kako bih doprinela razumevanju metafizike društvenih normi. Sperber koristi KKUL sa ciljem da rasvetli način na koji postoje kulturni fenomeni poput društvenih normi. On definiše kulturne fenomene kao dugotrajne i široko rasprostranjene kulturne reprezentacije. Prema Sperberovom mišljenju, kulturne reprezentacije postoje kao lanac ili mreža u kome su dve vrste reprezentacija uzročno povezane: mentalne reprezentacije i javne produkcije. Jednostavno govoreći, mentalne reprezentacije obuhvataju stvari “u glavi” poput verovanja, intencija, želja i sl., dok javne produkcije uključuju društvene objekte kao što su umetnička dela, izgovoreni stavovi, pisani simboli itd.

U poslednjem delu svog izlaganja, moj glavni cilj je da pokažem da KKUl mogu da se koriste kako bi se razjasnilo na koji način uzročna i konstitutivna društvena konstrukcija sarađuju u konstrukciji društvenih kategorija kao što su društvena verovanja i društveni objekti. Kako bih u tome uspela, prvo ću da uporedim Sperberov okvir KKUL i metafiziku društvenih struktura koju nudi Haslamger (2007). Zatim, suprotno Haslanger (2003) i Diaz-Leon (2013, 2018), iznosim svoje razloge za tvrdnju da je uzročna društvena konstrukcija relevantna za one koji osmišljavaju strategije za postizanje društvene promene. Poslednje, tvrdiću da društvena promena, kao promena u društvenim normama, može da bude pokrenuta u društveno željenom pravcu manipulacijom društvenih objekata koji su konstituisani uzročno konstruisanim javnim značenjima.

Aleksandra Knežević je doktorantkinja na odeljenju za antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U svom doktorskom istraživanju, Aleksandra se bavi metodologijom evolucionih društvenih nauka. Aleksandrini istraživački interesi takođe uključuju društvenu metafiziku, društvenu konstrukciju i filozofiju roda.

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.