Foto: Katarina Marković

Rat koji traje, i koji nije nikakav lokalan rat vec u mnogome prevazilazi granice koflikta na teritoriji na kojoj se desava, uvodi nekoliko protokola koje treba ponovo promisliti i to na novi način. Jedan od njih je pobeda. Da li je smisleno govoriti o pobedi bilo koje strane u sukobu u kome jedna strana uopšte nije u ratu? Da li je opravdano i da li će ikada biti opravdano govoriti o pobedi jedne države koja je uprkos pomoći svih zemalja članica NATO-a  i sveta već sada delimično uništena i sa velikim gubicima? Ko će biti pobednik ovog rata koji će jednom svakako prestati i šta je uopšte pobeda ili “pobeda” koju očekujemo?

Predavanje rekonstruiše protokol “pobede” kao deo prekida neprijateljstva i uspostavljanja trenutnog mira. Različita shvatanja neprijatelja i neprijateljstva   impliciraju da pobeda u ratu i prekid konflikta u suštini mogu da odrede kako je rat vođen i da prate pravila rata. Pobeda bi trebalo da bude ključni trenutak koji opisuje etiku rata. Različita svedočenja i tematizacije pobede u pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji mogu nam omogučiti uvid u potencijalnu etiku rata koja omogućava i novi odnos prema neprijatelju i novi način ubijanja neprijatelja.