Jednaka vrednost svakog svesnog ljudskog života leži u osnovi svih ljudskih vrednosti. Utilitaristički, altruistički pristup ljudskim pravima sistematski i efikasno utiče na smrtne ishode i patnju ljudi koja može da se spreči. To znači procenjivanje broja smrtnih slučajeva izazvanih različitim uzrocima i njihovo maksimalno smanjivanje. U slučaju antropogenog globalnog zagrevanja, predviđanje broja smrtnih slučajeva može da spase milione ljudskih života i milijarde neljudskih života, tako što doprinosi podizanju etičke svesti, komunikaciji o klimatskim promenama, političkoj/vojnoj strategiji (ljudskoj bezbednosti), ekonomskom planiranju i parnicama protiv najvećih kompanija za crpljenje fosilnih goriva.

Sveukupno sagorevanje jednog triliona tona fosilnog ugljenika izazvaće ≥ 2°C antropogenog globalnog zagrevanja. Ako to izazove milijardu slučajeva prevremenih smrti u ljudskoj populaciji tokom jednog ili dva veka, sagorevanje 1000 tona fosilnog ugljenika izaziva jednu buduću smrt. Neophodno je da se mere za ublažavanje kao i prilagođavanje klimatskim promenama ubrzano sprovedu, bez izazivanja dodatnih smrtnih ishoda. Holistički pristup testiranju tih ideja podrazumeva procenu verovatnoće i posledica različitih scenarija, od najboljih do najgorih. Analitički pristup razmatra globalni broj smrtnih slučajeva uzrokovanih; gladovanjem usled antropogenog globalnog zagrevanja, vrućinom sa velikom vlagom, bolestima; dimom od šumskih požara, sukobima, migracijama, meteorološkim i geofizičkim katastrofama i njihovim interakcijama. Broj preminulih će dodatno biti uvećan siromaštvom, rastom stanovništva i gubitkom biodiverziteta. Analiza takođe može biti vremenski određena, predviđajući buduće promene u mortalitetu usled antropogenog globalnog zagrevanja.

Relevantni objavljeni podaci su ponekad preuveličani (alarmizam). Češće su konzervativni, i fokusiraju se na odabrane uzroke smrti dok ignorišu druge; potcenjuju aktuelne relevantne stope smrtnosti i njihovo ubrzanje zbog podataka koji nedostaju; ekstrapoliraju podatke iz manjih stopa smrtnosti (odozdo nagore), umesto da porede veće relevantne stope smrtnosti (odozgo nadole); ili oklevaju da kvantifikuju scenarije male verovatnoće i visokog rizika. U svom predavanju, profesor Parnkat će predstaviti glavne ideje, metode i detaljne procene broja smrtnih slučajeva usled antropogenog globalnog zagrevanja, i razmotriti mogućnosti primene navedenih metoda procene.

Ričard Parnkat (1957) diplomirao je fiziku na Univerzitetu u Melburnu i na Univerzitetu Nove Engleske. Doktorirao je psihologiju, fiziku i muziku na Univerzitetu Nove Engleske. Bio je profesor sistematske muzikologije na Univerzitetu u Gracu, sa fokusom na psihoakustiku muzike (1998-2023). Od 2018. godine, njegovo istraživanje se dodatno bavi ljudskim uticajima na klimatske promene kao i praktičnim rešenjima.