Distinkcija između činjenice i norme postala je metodološka dihotomija koja je, oslanjajući se na Hjumov filozofski autoritet, evoluirala u neku vrstu episteme za jurisprudenciju i društvene nauke. Prema ovoj shemi, normativnost je uvek inspirisana filozofijom praktičnog uma. Ovo predavanje će pokušati da pruži alternativno objašnjenje pravne normativnosti inspirisano pitanjem sleđenja pravila u kontekstu Vitgenštajnovih Filozofskih istraživanja. Kako bih to postigao, nameravam da demonstriram da ne postoji samo jedan oblik normativnosti. U drugom delu ponuđena je hipoteza da normativnost (uopšte, ne samo pravnu normativnost) treba razumeti kao kontinuum, a ne u dihotomnom odnosu prema činjenicama. Ovaj spektar normativnosti je strukturiran matricom koja povezuje režime normativnosti sa različitim tipovima pravila. Kako ja to vidim, postoji istorijska veza između različitih značenja koncepta ”pravila”, kojima odgovaraju tri različita režima normativnosti: algoritmi, modeli/standardi i zakoni/norme odgovaraju trima različitim oblicima normativnosti, naime: ”sirovoj”, implicitnoj i eksplicitnoj normativnosti. Videćemo da normativnost zahteva učenje i sticanje kompetencija, što nas primorava da napustimo filozofiju i kročimo u polje socijalizacije, koje je interdisciplinarna mešavina sociologije, psihologije i antropologije.

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.