Svrha projekta je da pruži sveobuhvatnu analizu neoplatonizma u religijskim tradicijama Balkana 14. i 15. veka. Projekt istražuje kako je neoplatonistička metafizika oblikovala hrišćansku i islamsku tradiciju, fokusirajući se posebno na njen uticaj na teološke i filozofske doktrine, religijske prakse, umetničke i arhitektonske izraze i medicinske procedure.

Posebna pažnja je posvećena neoplatonističkim elementima u dva mistička i monaška pokreta ovoga vremena: hrišćanskom isihazmu, koji je nastao među monasima u Svetoj Gori, i islamskom sufizmu, popularnom među osmanskom vojskom.

Projekt koristi metodologiju sinhronijskog pristupa koji se sastoji od paralelnog proučavanja neoplatonističkih elemenata u hrišćanskoj i islamskoj religijskoj tradiciji, odnosno na grčkom, slovenskom i arapskom jeziku i njihovim etničkim varijantama. Štaviše, radi boljeg sagledavanja neoplatonstičkih elemenata i uporedivosti disciplinarnih pristupa, fokus će biti na istraživanju dva skupa neoplatonističkih pojmova: jedan, mnogi i hijerarhija s jedne strane, i svetlost s druge strane. Značaj projekta je dvostruk. Prvo, projekat istražuje ulogu hrišćanske i islamske verske tradicije u oblikovanju identiteta balkanskih naroda. Drugo, projekat pokazuje da je konceptualni okvir neoplatonizma zajednički za obe tradicije. Na praktičnom nivou, ovo istraživanje će pomoći da se prevaziđe postojeći animozitet između balkanskih hrišćana i muslimana kroz paralelno istraživanje obe tradicije i obezbediće novi smer u međureligijskom dijalogu koji se odnosi na zajedničko neoplatonsko nasleđe.

Učesnici: Vladimir Cvetković (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Aleksandar Đakovac (Pravoslavni bogoslovski fakultet), Maja Kalezić (Institut za srpski jezik SANU), Hristina Mitić (Fakultet dramskih umetnosti).

Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije (2023-2025).

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.