Projekcija novog dokumentarnog filma koji istražuje sećanje na Holokaust u kontekstu Mađarske, nakon čega sledi razgovor sa autorom, Rihardom Papom

Osamdeset godina je prošlo od tragedije Holokausta. Živo, komunikativno pamćenje generacije žrtava i svedoka polako se pretvara u obrasce kulturnog pamćenja. U međuvremenu, poslednjih decenija u istočnoj i centralnoj Evropi nije bilo kolektivne konfrontacije i javnog i sveobuhvatnog otvorenog društvenog diskursa o sećanju na ovu tragediju. Problemi zaborava i ćutanja kreću se od opstojnosti antisemitizma, mržnje prema etničkim, kulturnim i seksualnim manjinama, političke mržnje prema izbeglicama, do poricanja Holokausta, koji su i danas prisutni u istočno- i centralnoevropskim društvima

U tri decenije od pada komunizma, detaljnije obrazovanje o Holokaustu je uvedeno u školske programe u Mađarskoj. Štaviše, napravljeni su spomenici, muzeji, knjige i filmovi u znak sećanja na Holokaust. Međutim, postavlja se pitanje kako sve ovo doprinosi ovekovečenju sećanja na Holokaust? Šta danas znači sećanje na Holokaust među različitim generacijama i između različitih lokaliteta? Dokumentarac predstavljen na ovom događaju pokušava da se osvrne na ovo pitanje.

Istraživanje, podržano od strane Višegradskog fonda, koji je osnova dokumentarca, koristi kvalitativne metode društvenih nauka za istraživanje i tumačenje trenutnih značenja sećanja na Holokaust u Mađarskoj. Dokumentarni film Aniko Sikesd (Süküsd Anikó), Đerđa Čepelija (Csepeli György), Riharda Kiša (Kiss Richárd), Andraša Šuranjija (Surányi András) i Riharda Papa (Papp Richárd) je istraživanje zasnovano na intervjuima fokus grupe u domu za stare u Budimpešti. Dakle, narativi predstavljeni u dokumentarcu uključuju sećanja preživelih i očevidaca. Štaviše, kako ispitanici dolaze sa različitih lokaliteta u Mađarskoj, možemo steći sveobuhvatnije znanje o lokalnim razlikama i sličnostima sećanja na Holokaust u Mađarskoj. S jedne strane, filmska projekcija i diskusija koja će uslediti mogu nas navesti da razmislimo o nedavnim problemima društvenog pamćenja u Istočnoj i Centralnoj Evropi. S druge strane, diskusija takođe može doprineti interpretativnom promišljanju sećanja na Holokaust.

Rihard Pap (Papp Richárd) je vanredni profesor kulturne antropologije i sociologije na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta Etveš Lorand u Budimpešti. Njegove oblasti nastave i istraživanja obuhvataju kulturološki značaj religije, etničke pripadnosti i nacionalizma. Njegova specifična istraživačka interesovanja su sociokulturno pamćenje i jevrejski kulturni identitet. Obavljao je terenske radove u Ukrajini, Rumuniji, Srbiji, Izraelu i Mađarskoj. Odnedavno vodi istraživački projekat podržan od strane Višegradskog fonda „Istraživanje transgeneracijskog sećanja na Holokaust u Centralnoj Evropi“. Cilj ovog istraživanja je da se obradi i interpretira novija značenja sećanja na Holokaust koristeći kvalitativne metode društvenih nauka u Istočnoj i Centralnoj Evropi.