Knjiga Čitanje Hegela napisana je tri godine posle knjige Čitanje Marksa. Autori oba dela, Slavoj Žižek, Frank Ruda i Agon Hamza, ističu kako to nije nimalo slučajno, već da naša savremena situacija zahteva povratak od Marksa ka Hegelu. Svaki od pomenutih autora napisao je jedno poglavlje u Čitanju Hegela i zato se ova knjiga sastoji od tri pokušaja da se Hegel čita kao naš savremenik. U svom tekstu Slavoj Žižek piše o tome kako Hegelova otvorenost ka budućnosti zapravo sprečava bilo kakav preskriptivni projekat o tome kako bi naša budućnost trebalo da izgleda. Frank Ruda ispituje Hegelov pojam prirode i izlaže tezu kako upravo taj pojam izmiče svakom tipu naturalizacije, dok se Agon Hamza fokusira na problem Hegelovog materijalizma i razvija hegelijansku kritiku Marksa.  Učesnici u ovom razgovoru pokušaće da kroz dijalog osvetle različite aspekte Čitanja Hegela i da ovu knjigu situiraju unutar polja političke teorije i savremene politike.

Serija razgovora ovakvog tipa koja će uslediti u narednom periodu biće ostvarena u saradnji između The European Graduate School iz Švajcarske i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Učesnici:

Slavoj Žižek je gostujući profesor na New York University, viši naučni saradnik na Departmanu za filozofiju Univerziteta u Ljubljani i profesor na The European Graduate School/EGS. Napisao je više od 50 knjiga na različitim jezicima.

Frenk Ruda je profesor filozofije na Univerzitetu u Dandiju u Škotskoj i profesor na The European Graduate School/EGS. Napisao je: Gegen-Freiheit. Für einen komischen Fatalismus (Konstanz University Press, 2018), Indifferenz und Wiederholung. Freiheit in der Moderne (Konstanz University Press, 2018), The Dash – The Other Side of Absolute Knowing (sa Rebekom Komej, MIT Press, 2018), and Reading Marx (sa Agonom Hamzom i Slavojem Žižekom, Polity Press, 2018).

Agon Hamza je vanredni profesor političke filozofije na Institutu društvenih i humanističkih nauka u Skoplju. Zajednno sa Frenkom Rudom osnovao je međunarodni časopis za političku misao I filozofiju, Crisis and Critique. Pored dve knjige sa Žižekom i Rudom, napisao je: Althusser and Pasolini: Philosophy, Marxism, and Film (Basingstoke, Palgrave Macmillan. 2016/2018) i Althusser and Theology: Religion, Politics and Philosophy (Leiden, Brill, 2016).

Kristofer Finsk je predsednik The European Graduate School, Svajcarska i profesor emeritus na Univerzitetu u Aberdinu. U svom delu bavi se Martinom Hajdegerom, Morisom Blanšoom, Valterom Benjaminom, kao i savremenim umetnicima poput Fransisa Bejkona i Salvatora Pulje. Napisao je: Heidegger, Thought and Historicity (Cornell, 1986), Language and Relation: that there is language (Stanford, 1996), Infant Figures: The Death of the Infans and Other Scenes of Origin (Stanford, 2000), The Claim of Language: A Case for the Humanities (Minnesota, 2004), Last Steps: Maurice Blanchot’s Exilic Writing (Fordham, 2013).

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.