U knjizi The Writing of Innocence: Blanchot and the Deconstruction of Christianity, Aiša Liviana Mesina predlaže da nevinost posmatramo kao jednu od ključnih tema u delu Morisa Blanšoa. Blanšo nikada nije konstruisao pojam nevinosti i ne piše o njoj na eksplicitan način. Iz tog razloga knjiga Aiše Liviane Mesine ne pripada žanru tematske kritike. Razmišljajući o nevinosti kao o (ne)mogućnosti i povezujući je sa terminima negativnosti i milosti, ova knjiga razmatra ulogu etike i politike kod Blanšoa. Posebna pažnja posvećena je Nansijevoj političkoj kritici Blanšoa (iz La Communauté désavouée) i različitom odnosu prema hrišćanstvu koji postoji kod pomenuta dva autora. Učesnici u ovom razgovoru pokušaće da kroz dijalog osvetle različite aspekte knjige Aiše Liviane Mesine.

Serija razgovora ovakvog tipa koja će uslediti u narednom periodu biće ostvarena u saradnji između The European Graduate School iz Švajcarske i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Učesnici:

Aiša Liviana Mesina je profesorka filozofije na Universidad Diego Portales i direktorka Instituta za filozofiju na ovom univerzitetu. Bavi se književnom teorijom, političkom teorijom i savremenom francuskom filozofijom. Osnovne teme njenog rada su odnos između jezika i nasilja i političke implikacije filozofske kritike. Objavila je sledeća dela: Blanchot and the Deconstruction of Christianity (SUNY, 2022), monografiju o Levinasovoj političkoj misli, L’anarchie de la paix. Levinas et la philosophie politique (CNRS, 2018), Feminismo y revolución. Crónica de una inquietud, seguido por: Fragmentos de una paz insólita (2020) i Una falla en la lógica del universo (zajedno sa Konstancom Mikelson).

Patrik Frenč je profesor i ko-direktor Centra za humanističke nauke i zdravlje na Kings koledžu u Londonu. Bavi se kritičkom teorijom i dvadesetovekovnom francuskom teorijom i književnošću. Napisao je: The Time of Theory: A History of Tel Quel (Oxford, 1996), The Cut: Reading Georges Bataille’s Histoire de l’œil (British Academy, 1999), After Bataille: Sacrifice, Exposure, Community (Legenda, 2007), Thinking Cinema with Proust (Legenda 2018) and Roland Barthes: Myth, Eroticism, Poetics (Bloomsbury, 2019). Zajedno sa Rolan-Fransoa Lakom uredio je The Tel Quel Reader (Routledge, 2000), a sa Ianom Džejmsom specijalno izdanje Oxford Literary Review o delu Žan-Lika Nansija (2005).

Kristofer Finsk je predsednik The European Graduate School, Svajcarska i profesor emeritus na Univerzitetu u Aberdinu. U svom delu bavi se Martinom Hajdegerom, Morisom Blanšoom, Valterom Benjaminom, kao i savremenim umetnicima poput Fransisa Bejkona i Salvatora Pulje. Napisao je: Heidegger, Thought and Historicity (Cornell, 1986), Language and Relation: that there is language (Stanford, 1996), Infant Figures: The Death of the Infans and Other Scenes of Origin (Stanford, 2000), The Claim of Language: A Case for the Humanities (Minnesota, 2004), Last Steps: Maurice Blanchot’s Exilic Writing (Fordham, 2013).

Petar Bojanić je naučni savetnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Nakon osnovnih i magistarskih studija filozofije na Beogradskom univerzitetu, usavršavao se na Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales u Parizu i doktorirao je na Univerzitetu Pariz-Nanter na temi „(Poslednji) rat i institucija filozofije“ (2003). Glavne oblasti njegovog istraživanja su politička filozofija, fenomenologija, filozofija prava, filozofija arhitekture i grada, socijalna ontologija i jevrejska politička tradicija. Predavao je na Univerzitetu Kornel, Univerzitetu u Aberdenu, Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Maćerati, Uralskom federalnom univerzitetu u Jekaterinburgu. Od 2011. do 2019. bio je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Od 2009. godine direktor je Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP), od 2013. Centra za napredne studije jugoistočne Evrope Sveučilišta u Rijeci (CAS SEE), a od 2020. i predsednik Instituta za demokratski angažman jugoistočne Evrope (IDESE). Prevođen je na engleski, italijanski, nemački, španski, francuski, ruski, mađarski, portugalski jezik.

Moderator:

Nemanja Mitrović se bavi teorijom književnosti, odnosom između etike, filozofije i književnosti kao i delom francuskog teoretičara i pisca Morisa Blanšoa. Doktorske studije završio je 2014. godine u Centru za modernu misao (Center for Modern Thought) pri Univerzitetu u Aberdinu. Odbranio je rad pod naslovom The (Im)Possibility of Literature as the Possibility of Ethics pod mentorstvom profesora Kristofera Finska. Prerađena i proširena verzija ovog rada objavljena je 2017. godine. Od 2018. do 2022. godine radio je kao docent na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Zaposlen je kao naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Zajedno sa Majom Bajić sa francuskog je prevodio dela Morisa Blanšoa i Žana-Filipa Tusena.

Događaj će biti fotografisan i sniman radi objavljivanja na društvenim mrežama, vebsajtu i drugim kanalima informisanja u svrhu promocije događaja i aktivnosti Instituta.