Sećajući se filozofa Miladina Životića, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu dodeljuje nagradu za kritički angažman vodećim teoretičarkama i teoretičarima čije delovanje ima značajan odjek u društvenoj praksi.

Ova nagrada se dodeljuje izuzetnim pojedincima koji uvek prednjače, težeći napretku i promenama, podstaknuti hitnošću trenutka i željom da budu brži od snaga koje razaraju zajednice.

Miladin Životić (1930–1997), jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i jedan od utemeljivača jugoslovenske praxis filozofije, bio je i svojevrstan trkač na duge staze. Nije bio samo supermaratonac, glasnik ili sportista jednog grada, već hemerodromos – trkač koji trči ceo dan, čije veštine nadilaze takmičarske okvire i prevazilaze pojam istorijskog uspeha. Legenda kaže da je Filipid bio mrtav čitav sat pre nego što je stigao u Atinu, pozdravio njene građane i objavio njihovu pobedu.

Rečima Žan-Pola Sartra: bio je mrtav i još je trčao; trčao mrtav…svedočeći vlastitim angažmanom da mrtvi i dalje delaju kao da su živi. Jedno vreme, godinu, deset godina, pedeset možda, jedan određen period – ili čitavu jednu epohu. Uvek u ime života.

Dobitnice i dobitnici nagrade

Marija Todorova je jedna od najznačajnijih svetskih istoričarki i teoretičarki, poreklom sa Balkana. U svojim delima opisala je višedecenijsku tradiciju stereotipnog predstavljanja Balkana na Zapadu kao manje vrednog i snažno joj se suprotstavljala, zalažući se za ravnopravan, inkluzivan i kulturno senzitivan odnos prema Balkanu i njegovim narodima.