Kako nešto postaje angažman? Kakvi su uslovi mogućnosti za razvoj delovanja koje se smatra angažovanim? Kako se ono artikuliše i procenjuje, u skladu s kojim društvenim očekivanjima? Kakvi su konteksti u kojima se angažovanost ispoljava i čime se oni uslovljeni? Da li je angažovanost primarno intencionalna ili društveno oblikovana? Da li potvrđuje ili osporava norme i pravila društvenog funkcionisanja – neka su od pitanja kojima se bavi Grupa za studije angažovanosti.
Promišljanje angažovanosti zahteva širok opseg tema i raznovrsne pristupe. Uzimajući u obzir pojmovno i istorijsko nasleđe ideje angažmana, Grupa za studije angažovanosti nastoji da pokrene različite teme, polazeći od sledećih osnovnih pitanja: kako nešto postaje angažman; kakvi su uslovi mogućnosti za razvoj delovanja koje se smatra angažovanim; kako se angažovanost artikuliše i kako se procenjuje, u skladu s kojim društvenim očekivanjima; kakvi su konteksti u kojima se angažovanost ispoljava i čime se oni uslovljeni; da li je angažovanost stanje ili proces; da li je intencionalna, varijabilna ili kontingentna i od čega to zavisi; u kojoj meri zahteva društvenost i u kojoj meri prihvata ili osporava njene norme?
U duhu multidisciplinarnosti i stalnog dijaloga, Grupa je posvećena razvoju kritičkog potencijala tema za koje verujemo da imaju presudan značaj za mišljenje i delovanje u savremenom svetu. Te teme se prevashodno odnose na društvena i politička kretanja u prostoru javnosti koja teže aktivnoj promeni zatečenog stanja, kao i na moć delovanja pojedinaca i zajednica. U tom kontekstu, ključna su pitanja delotvornosti angažmana, emancipacije, (granica) solidarnosti i otpora u cilju društvenih promena. Zbog toga je razmatranje društvenih pokreta, kao mogućih prostora emancipacije, otpora i solidarnosti, važno za razumevanje angažovanosti. No, pored mogućnosti angažovane promene, Grupa takođe razmatra istorijske i savremene okolnosti koje se isprečuju na putu promena, s uverenjem da njihovo razumevanje može da doprinese alternativnim oblicima delovanja i mišljenja.
Imajući na umu važnost društvenog konteksta, Grupa se u svom radu posvećuje temeljnom izučavanju uticaja objektivnih društvenih činilaca – strukture distribucije važnih resursa, materijalnih uslova života, klasne, etničke i verske pripadnosti, starosne dobi, itd. – na delatni potencijal pojedinaca i grupa. U ovakvoj vrsti problematizacije pitanja angažovanosti, jednako će biti analizirane istorijske i strukturne specifičnosti pojedinih društava i globalna kretanja pod kojima se pomenute determinante oblikuju. Grupa za studije angažovanosti razmatra i pitanja roda, telesnosti i seksualnosti kao široko postavljene društveno-političke fenomene, koji se mogu genealoški tumačiti u sprezi s tim kako se formira(la) javnost (i privatnost), kako se razvijaju znanja o telu, kako se u političkom smislu definiše građanstvo, kao i kakvi su potencijali tela grupisanih u javnim prostorima.
Da bi se odredilo šta angažovanost jeste i u kojim se kontekstima pojavljuje, prilazi joj se iz perspektive svakodnevnog iskustva. Moć delovanja društvenih aktera/akterki neodvojiva je od strukture svakodnevnog iskustva koje je uslovljeno državnim, pravnim, institucionalnim aranžmanima, ali i kontingentnom činjenicom otelovljenosti u određenom polu, određenoj boji kože itd. Zbog toga je za razumevanje moći delovanja od presudne važnosti ispitivanje odnosa između privatne i javne sfere. Promišljanje privatnog i javnog, kao i pokušaj razgradnje te podele, u neposrednoj je vezi s razumevanjem moći delovanja građana/građanki, te uslova mogućnosti građanstva. Za studije angažovanosti ključno je pitanje širine i otvorenosti političke zajednice, kao i građanske komunalnosti.
Najzad, Grupa za studije angažovanosti posebnu pažnju posvećuje javnoj ulozi teorije i angažovanog prenosa znanja. Da li i na koji način društvena teorija generiše društvenu promenu, te kako se teorijsko znanje mobiliše za proizvodnju javnih politika? Kakva je veza između angažovanog teorijskog i javnog intelektualnog rada? Da li se uspostavljanjem te veze narušava autonomija naučnika/naučnica, da li se dovode u pitanje fundamentalni principi naučnog rada? Da li je kritičko znanje ikada objektivno ili je uvek neophodno misliti o znanjima kao situiranim? Može li se povući paralela između ranijih određenja angažovanih teoretičara i onih savremenih, imajući u vidu promene u strukturi aktivizma, civilnog društva, ali i samog sistema proizvodnje, diseminacije i vrednovanja znanja?
Koordinatorka grupe: dr Adriana Zaharijević, viša naučna saradnica