Razmatranje Hegelove filozofije u ovoj knjizi se vraća na doslovne formulacije i figure njegove pravno-političke teorije i koncentriše se na problematiku odnosa prava i istorije, uzimajući u obzir konstitutivnu ulogu nasilja pri svakom institucionalizovanju nacionalnog, internacionalnog ili nadnacionalnog preoblikovanja i zasnivanja prava. Knjiga ukazuje na granicu svakog pokušaja da se na pravu zasnuje celokupnost, konačnost i promenljivost ljudskih potreba. Kao veliki logičar žrtve, Hegel upravo pojmom žrtve povezuje istoričnost duha sa tragedijom, granicom prava, mogućnošću politike, tamnom stranom istorije i samom filozofijom.