Žiža ove publikacije usmerena je na aktuelnu neoliberalnu krizu, tj. na neoliberalni model koji – negirajući inherentnu ljudsku ranjivost i međuzavisnost – proizvodi neodržive i razarajuće posledice, kako na individualnom, tako i na društvenom planu. U publikaciji se razmatra, takođe, koje su to okolnosti dovele do poražavajućeg odsustva elementarne brige i potpune razgradnje politika brige, kao i potencijalne elemente izlaza iz takvog stanja. Razumeti na koji način odsustvo brige zapravo govori o distanci ne samo od nas samih, nego i od drugih i od sveta koji nas okružuje, predstavlja jedan od glavnih izazova ovog rada. Upravo se ta distanca nalazi u temeljima otuđenja i indiferencije koji dovode do erozije kolektiva i institucija, kao i vere u iste. Politike brige su upravo ime društvenog fenomena koji konfrontira dominantni diskurs o zamenjivosti individue, o „vremenu kao novcu“, o nemanju vremena za sopstveno blagostanje i blagostanje drugih.